[ Generalna ] 29 Septembar, 2016 07:36

           Autohtono stanovništvo Severne Amerike, šire poznatije pod nazivom Indijanci, važe za dubokouman narod koji živi u harmoniji sa prirodom i životinjama. Svaka njihova priča prenosi snažnu poruku svima koji žele da je prime. Ni ova nije izuzetak, i nateraće vas da se zamislite.

 Vuk Prica

          Nekada davno je stari Čiroki svome unuku ispričao jednu životnu istinu .

– U unutrašnjosti svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba između dva vuka.

Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes,zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu,aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh,ljutnju, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam…

Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu,poniznost, ljubaznost, dobroćudnost,srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje i veru.

Mali indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reči, te ga zapita : – Koji vuk na kraju pobedi ?

Stari Čiroki odgovori sa smeškom na licu: – Pobeđuje uvek onaj kojega hraniš…

Hrana za zlog vuka:

Bes: učinjena mi je nepravda i primeniću silu da to ispravim! Kako se samo usuđuje??? Sad ću ja da im pokažem!!! Ne mogu sa mnom tako!!! Odbijam da mislim na bilo šta drugo!!! Ovo je najvažnije!!! 

Zavist: neko ima nešto što ja želim a nemam…neću se potruditi da to steknem, to zahteva napor, lakše je zavideti…

Ljubomora: voljena osoba pripada isključivo meni…ne sme nikog da pogleda…ne sme da komunicira sa drugima…šta ću ako me ostavi? Ne mogu da živim bez nje/njega…bez nje/njega moj život nema smisla…bez nje/njega ja ne vredim…

Žaljenje: eh, da sam samo rođen u neko bolje vreme, na nekom boljem mestu… eh da sam upisala drugi fakultet…eh da me On nije ostavio, da me voleo… eh da su me roditelji vaspitali drugačije…

Pohlepa: nije bitno ovo što imam, bitno je ono što nemam… nikad nije dovoljno…

Arogancija:ja sam bolji od drugih, niko mi nije ravan…ja sam iznad svih…zaslužujem poseban tretman…za mene ne važe pravila koja važe za druge…

Samosažaljenje: jadna ja, ništa mi ne ide…svi su bolji/lepši/pametniji/uspešniji od mene… samo se meni loše stvari dešavaju…niko me ne voli….niko me ne poštuje…

Hrana za dobrog vuka:

Užitak: kako sada, danas, mogu sebi da pričinim zadovoljstvo? Kako mogu da obradujem sebe? 

Mir: mogu da zamislim da sam na nekom mirnom mestu, u prirodi… na nekoliko minuta mogu da “pobegnem” tamo… mogu da svesno dišem nekoliko minuta, da obraćam pažnju na svaki udah i na svaki izdah, i da je tih nekoliko minuta, koje izdvajam za sebe, jedino važno kako dišem, jedino važno da dišem…

Ljubav: koga sve volim? Ko sve voli mene? Izdvojiću par minuta da zaista osetim tu ljubav, par minuta posvetiću tome… kako danas mogu da pokažem ljubav?

Vedrina: setiću se neke smešne situacije, omiljene komedije… zamišljaću da mi se ispunjava želja… setiću se nekih lepih događaja… zamisliću šta bi lepo moglo da se desi... negovaću radost…

Ljubaznost: kome ću se danas osmehnuti? Na koga ću obratiti pažnju? Kome ću uputiti lepu reč? Šta mogu danas da učinim za nekog?

Saosećanje: kako se osećaju ljudi oko mene? Kako se ja osećam zbog toga? Mogu li nekako da pomognem? Ili je možda samo potrebno da budem tu? Možda mogu da pitam tu osobu šta joj treba od mene…

Zahvalnost: šta sve imam, materijalno i nematerijalno? Ko mi je sve pomogao/pomaže? Kojim osobama sam zahvalan što su u mom živou sada? Kojim osobama sam zahvalan što su bile u mom životu? Šta su mi te osobe davale/daju… na čemu sam im zahvalan? Da li to pokazujem? Da li one to znaju’

Ovo su samo neke ideje za “hranu za vukove”, postoji još mnogo različitih načina, za različite osobe, situacije, životna doba…

Kao i sa hranom za telo, nije dovoljno ponekad uneti ponešto zdravo, važno je svakodnevno voditi računa o kvalitetu ishrane. Ova priča može da posluži kao podsetnik, lep način da se uveče “preslišamo” šta smo to učinili za sebe, a šta protiv sebe.

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE
[ Generalna ] 17 Septembar, 2016 23:17

 Izvor: Guliver/Thinkstock Thinkstock , Autor:Thinkstock

Svakodnevno se milioni ljudi žali na hronični umor, a većina to povezuje s napornim poslom i nedostatkom vremena. Međutim, osećaj hroničnog umora i iscrpljenosti vrlo lako može biti posledica svakodnevnih navika: hrane koju jedemo, način na koji spavamo i načina na koji se nosimo s emocijama. Proučite sve faktore i jednom zauvek se rešite hroničnog umora

Pripazite na ishranu
Zašto se nakon ručka od testenine ili pak kineske hrane iznenada osjećate bezvoljno i pospano, a nedovoljno pijenje vode izaziva zaboravnost i zbunjenost? Činjenica je da prehrambene navike imaju važnu ulogu za način na koji funkcionišete tokom dana.


Doručkujte. Čak i kada ne osećate glad jer ćete se nakon doručka osećati puno poletnije. Studije pokazuju da ljudi koji doručkuju se osećaju bolje mentalno i fizički, piše webmd.com.

Jedite svaka tri do četiri sata. Konzumacija tri glavna obroka i dva manja obroka tokom dana zadržaće nivo šećera u krvi i nivo energije stabilnima tokom celoga dana. No, u porcijama ne valja preterivati. Naime, veći obroci zahtevaju više energije za probavljanje, zbog čega se možete osećati letargično. Pobrinite se da svakim obrokom u organizam unesete mešavinu ugljenih hidrata (koje telo koristi za stvaranje energije), proteina (koji pomažu održavati energiju ako je potrebno) i zdravih masti poput onih koje nalazimo u ribi, orasima i maslinama – te masti dopriniće osjećaju zadovoljstva pa ćete ređe posezati za slatkišima.

 Jedite više vlakana. Vlakna imaju vremenski učinak otpuštanja ugljenih hidrata, tako da u krvotok ulaze sporijim tempom, dajući izdržljivu energiju. Prilikom odabira malih međuobroka posegnite za onima koji sadrže dnevnu preporučenu dozu od 25 do 30 grama vlakana.

Ojačajte mozak s omega-3 masnim kiselinama. Omega-3 masne kiseline nalaze se u masnijoj ribi, poput tune i lososa, ali i u orasima, ulju kanole. Te zdrave kiseline imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja moždanih stanica, osim toga potstiču i spremanje ugljenih hidrata u obliku glikogena, a u obliku masti.
Pijte dovoljno tečnosti. Voda čini većinu količine krvi i ostalih telesnih tečnosti, a i najmanja dehidriranost može uzrokovati zgrušavanje krvi, prisiljavajući srce na jači rad kako bi krv dospela do stanica i organa, što može uzrokovati umor. Osim redovnog pijenja tečnosti, možete i konzumirati namirnice koje sadrže vodu kao što su jogurt, brokoli, mrkva i sočno voća, poput lubenice, narandže i grejpa.

Pripazite na unos kofeina u poslepodnevnim satima. Konzumiranje umerene količine kofeina, oko 200 do 300 mg, što je količina unutar dve do tri šoljice kafe, može vas učiniti energičnijima i budnijima u poslepodnevnim satima. No kada se kofein konzumira u većim količinama, posebno popodne i navečer, kvalitet sna može biti drastično narušen, a idući dan osećati ćete se iscrpljeno.

Ojačajte duh
Svima je poznata fizički iscrpljenost, no mentalna iscrpljenost, izazvana tugom, dosadom, brigom, ljutnjom i stresom može jače uticati na vas no što mislite.
Umijte se hladnom vodom ili se otuširajte kada se osećate iscrpljenima. Ovakva 'terapija vodom' momentalno povećava nivo energije te ćete se odmah osećati bolje i puniji energije.

Loše emocije pobedite 'snažnim' stajlingom. Kada se osjećate potišteno i usporeno, oduprite se želji da posegnete za trenerkom, već učinite sasvim suprotno. Obucite nešto seksi, izazovno i veselih boja, a ne zaboravite ni šminku – odmah ćete se osećati bolje.

Dajte oduška osećajima. Zadržavanje osećaja straha, teskobe i ljutnje u sebi nije dobro niti preporučljivo. Razgovor o tom negativnim emocijama pomoći će vam da olakšate dušu te da se osećate bolje.

Slušajte omiljenu muziku.
Muzika neverovatno utiče na raspoloženje, te je jedan od najefektivnijih načina da pobedite loše raspoloženje i podignete nivo energije. Stoga pojačajte onu veselu pesmi što volite i prepustite se.

Dišite duboko. Kada smo pod stresom, često dišemo plitko, uzimajući brze i kratke udisaje. Na taj način smanjuje se dotok kiseonika do mozga i tela, te se vrlo brzo osećamo iscrpljeno. Umesto toga, pokušajte disati duboko i smireno, tako ćete 'ohladiti' glavu i racionalnije razmišljati.

Počistite nered. Nered i razbacane stvari stvaraju osećaj nekontrole i rastrojenosti. Pokušajte pospremiti onaj deo stana koji je uvek u neredu ili pak ladicu. Odmah ćete se osećati bolje i imati osećaj da konce držite u svojim rukama te ćete lakše donositi odluke.

Odmorite se
Kada imate jako puno obaveza, najbolje je prvo obaviti one koje vas najviše opterećuju te vam ne daju spavati. Ako ne spavate dobro, vaš nivo energije, pozitivnost, produktivnost i memorija sigurno će patiti.

Nakon osam navečer ugasite televiziju i kompjuter. Svetlost koju emituju kompjuterski i televizijski ekrani ometaju san, a mozak će zbog izlučivanja hormona melatonina misliti kako je još uvek dan te nikako nećete moći zaspati. Stoga, u vreme pre spavanja izbegavajte sve oblike ekrana te se radije ušuškajte čitajući knjigu.

Sakrijte sat. Ako odmah iz kreveta vidite koliko je sati, i nakon toga počnete brojati koliko sati sna imate do ujutro, sigurno se nećete dobro naspavati. Stoga, stavite sat malo dalje i okrenite ga na drugu stranu te se bezbrižno naspavajte.

Smanjite temperaturu u sobi. Spavanje u pretoploj prostoriji ometa dobar noćni san. Stoga proverite prostoriju u kojoj spavate, ne pojačavajte grejanje i koristite lakši prekrivač.

Sledite pravilo od 15 minuta. Ako ne možete zaspati ili se pak budite i ne možete opet zaspati unutar 15-ak minuta, ustanite iz kreveta i napravite nešto smirujuće što će vam pomoći da sredite misli, kao što je čitanje, meditiranje ili pletenje, ali izbegavajte gledanje televizije i surfovanje internetom.

 HVALA ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

 

[ Generalna ] 07 Septembar, 2016 14:10
Chomsky: Deset strategija manipulacije ljudima
Izvor: AFP

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumijevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod prosjeka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svjetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Chomskog, donosimo vam spisak od deset strategija manipulacije putem medija. Iako je Chomsky ove strategije objavio prije nekoliko godina one su i dalje i te kako aktuelne...

1) PREUSMJERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmjeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumijevanju svijeta.

2) STVARANJE PROBLEMA

Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rješenje”. Treba stvoriti problem, da bi dio javnosti reagovao na njega. Na primjer: izazvati i prenositi nasilje sa namjerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3) POSTUPNOST PROMJENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu mjeru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mjesecima i godinama. Promjene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, bit će sprovedene politikom malih koraka. Svijet se tako vremenom mijenja, a da to ne budi svijest o promjenama.

4) ODLAGANJE

Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promjene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unaprijed. Ljudi tako ne osjete odjednom svu težinu promjena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promjeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5) UPOTREBA DJEČJEG JEZIKA

Kada se odraslima obraća kao kad se govori djeci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svijest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj mjeri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svijest zamjenjuju emotivni impulsi (bijes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvjesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumijevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod prosjeka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI

Javnost treba podsticati u prihvatanju prosječnosti. Potrebno je ubijediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9) STVARANJE OSJEĆAJA KRIVICE

Treba ubijediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, uslijed oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcijenjen pojedinac, opterećen osjećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA

Brz razvoj nauke u posljednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga posjeduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čovjeku i na fizičkom i na psihičkom planu.