Mnogi ljudi između 40. i 60. godine preispituju sebe, smisao života, razmišljaju da li su pametno iskoristili vreme. Okidač za ova pitanja mogu biti fizičke promene, bolest, ali i socijalne.

Naučnici i dalje nisu složni oko toga da li je kriza srednjih godina mit ili realnost, ali da se određene promene dešavaju, nema sumnje. Mnogi ljudi između 40. i 60. godine preispituju sebe, smisao života, razmišljaju da li su pametno iskoristili vreme. Okidač za ova pitanja mogu biti fizičke promene, bolest, ali i socijalne, poput odlaska deteta na fakultet.

Neko kroz ovu fazu prođe bezbolno, drugi znatno teže, pa savetnik Dženifer Vikam kaže da obratite pažnju na sledeće simptome:

* Promenjene navike u ishrani, spavanju

* Osećanje pesimizma i beznadežnosti

* Osećanje anksioznosti, nemira, razdražljivosti

* Gubitak interesovanja za seks i hobije

* Misli o samoubistvu

* Glavobolje i bolovi koji se ne smiruju ni posle terapije

Prema rečima psihologa, važno je prihvatiti ovu fazu života kao prirodnu. Možete je prebroditi tako što ćete se truditi da ostanete aktivni, nastaviti da se družite i meditirati. Ako ništa ne pomogne, potražite profesionalnu pomoć.

izvor:novosti.rs

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG! 

Moguće je razlikovati nekoga ko je dobrodušan, ali nosi lažnu zaštitnu masku osobe. Ljudi vam mogu reći da ste pakosni ili zli, ali vi znate da to nije istina.

Ne smejete se često

Ozbiljni ste i izgledate strogo. Iako se ovo može činiti hladno ili neprivlačno, to nije ono što jeste. Vi jednostavno ne želite biti iskorišteni ili pokušavate doznati s kim imate posla pre nego što otkrijete svoju pravu, veselu stranu.

Da, drugim ljudima to može izgledati čudno, ali vi ste shvatili da vam je taj vaš izgled pomogao u prošlosti kako bi bolje procenili ljude oko vas.

Ne tražite pomoć od drugih ljudi

Vi ne želite biti na teret drugim ljudima, tiho stičete nezavisnost i živite u obrambenom stavu. Možete dati, ali budući da ljudi vide da sve uvek radite sami, oni smatraju da vam nisu potrebni.

Ne dajete obećanja i ne obavezujete se

Vi niste navikli davati obećanja i nuditi lažnu sigurnost. Može se činiti kao da vas nije briga što druga osoba predlaže ili zahtijeva, ali vi bi radije nešto preduzeli umesto da pružate prazna obećanja.

Nadate se najboljem, ali znate da je život nepravedan

Nema ništa zanimljivo ili fascinantno u određenim kompromisima koje moramo napraviti ili gubicima koje moramo podneti. Vi gledate na život iz vrlo realnog ugla i vidite stvari onakve kakve jesu. To ne znači da se ne nadate, da ne očekujete najbolje ili da niste spremni doprinijeti svetu oko sebe.

Sledite svoju intuiciju, ne pokušavate ugoditi drugima

Vi radite stvari spontano. Niste konvencionalni. Umesto toga, volite primenjivati svoje principe i graditi svoj vlastiti put. Ponekad se takvo djelovanje ne sviđa drugima, ali to je samo vaš način obavljanja stvari.

Imate nekoliko prijatelja, ali onih pravih

Ne zabadate nos u tuđe stvari, jer vi ste zainteresirani samo za kvalitet odnosa. Ne radi se o tome da vas ne zanima, već jednostavno poštujete privatne živote ljudi i ne želite se miješati u njihove probleme.

Radije ćete reći istinu i povrediti druge ljude, nego reći laž kako bi ih zaštitili

Istina može biti bolna, ali vi ste autentični do srži. Vi ćete radije igrati po pravilima samo da bi bili sigurni da drugi slede ono što vredi, nego lagati kako bi ih zaštitili.

Vi opraštate, ali ne zaboravljate

Kada vas drugi ljudi povrede, oni mogu misliti kako i dalje mogu ponavljati isti proces i ponovo steći vaše simpatije. Iako možete oprostiti greške prošlosti, vi ćete to znanje koristiti za buduće procene tih osoba.

Možete oprostiti, ali uvek ćete zapamtiti bol koju ste proživeli i ono zbog čega biste trebali biti oprezniji u budućnosti.

Sve ovo navedeno vas u očima drugih čini hladnom i bezosećajnom osobom. Iskreni i praktični ljudi nisu uopšte dopadljivi, a dobra stvar u svemu tome - to njima nije ni bitno.

(Izvor: KutakNet)

Austrijski psihijatar Viktor Frankl napisao je psihološke memoare pod nazivom "Zašto se niste ubili". Kroz lična i iskustva drugih logoraša Aušvica predstavio je svoju teoriju logoterapije po kojoj je smisao, a ne uspeh ili sreća, sila koja pokreće ljudski život. On piše:

„Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe“.

Foto: Profimedia

Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.

„Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe“.

Logoterapija se manje bavi prošlošću i ispitivanjem svesti, ona je okrenuta budućnosti i smislu sopstvenog života prema kome se treba usmeravati. Na pitanje, šta je smisao života, on odgovara:

„Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog, poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika".

Lekcije koje je Viktor Frankl naučio na težak način zvuče jednostavno i u tome je njihova lepota.

Ne možemo da biramo svoje okolnosti, ali možemo da biramo svoj stav.

Frankl kaže da, kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalje ima svoju poslednju slobodu, a to je sloboda da ‘bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti’. Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna.

„Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja“.

Ljubav je čuvar smisla

Smisao može doći iz različitih izvora, ali ni jedan nije snažniji od ljubavi. Frankl piše da je u rovovima Aušvica doživeo istinu starog klišea da ‘sve što ti je potrebno je ljubav‘. Misli o voljenima, Frankl piše, pružaju čoveku osećaj blagostanja makar na trenutak, čak i kada mu ništa više nije ostalo.

„Po prvi put u životu sam osetio istinitost onoga što su toliki mislioci izrekli kao poslednju mudrost svog života i što su toliki pesnici opevali: da je ljubav poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti“.

Život zahteva smisao za humor

Frankl veruje da birajući smeh i smisao za humor, više nego bilo šta drugo nam može pomoći da se ‘izdignemo iznad svake situacije’. On objašnjava da su zatvorenici pronalazili male momente slobodnog vremena tokom kojih bi pričali viceve i smejali se.

„Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja“.

Uspeh i sreća nisu kraj i nemaju kraj

Frankl je žalio činjenicu da savremeno društvo sebe opisuje kroz dostignuća, što umanjuje vrednost onih koji nisu nužno toliko uspešni i srećni kao drugi. Njegov savet za srećan (i uspešan) život, jeste da se ne juri za uspehom, već umesto toga treba posvetiti sebe nečemu većem od nas samih, i pustiti uspeh da nas prati kao neizbežan nusprodukt tog zalaganja.

„Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima“.

(Izvor: bizlife.rs)

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHOBLOG!

Priča se da je Franc Kafka sreo devojčicu u parku gde je svakog dana šetao. Plakala je. Izgubila je svoju lutku i bila je neutešna.
Kafka je tešio rečima:
"Tvoja lutka nije izgubljena. Samo je otišla, ja sam je video i pričao sa njom i rekla je da će se vratiti".
Dogovorili su se da se nadju na istom mestu sledećeg dana.
S obzirom da nije našao lutku, sastavio je pismo u lutkino ime i pročitao da devojčici.
"Molim te, ne tuguj za mnom. Otišla sam na put oko sveta. Pisaću ti o svojim avanturama".
Bio je to početak dugog druženja devojčice i Franca Kafke, pri čemu joj je pri svakom novom susretu čitao novi izveštaj o lutkinim proputovanjima.
Bili su to živo izmaštani i opisani doživljalji koji su utešili devojčicu.
Vreme je teklo, a susreti su se, kako to obično biva, proredjivali. Pri poslednjem sastanku Kafka je devojčici poklonio lutku. Bila je to potpuno drugačija lutka od one koju je devojčica izgubila.
Lutka je sa sobom imala i pismo:
"Putovanja su me promenila".
Godine su prolazile, a devojčica je postala žena. Tek tada pronašla je pismo skriveno u lutki.
Poruka je bila sledeća:
"Neminovno je da ćeš sve što voliš u životu u jednom trenutku izgubiti: Ali, na kraju ljubav će se vratiti u nekom novom obliku"

Laganje je loša karakterna crta na koju, ruku na srce, niko nije imun. Svako izrekne barem jednu nevinu laž. U proseku osoba iskrivi istinu 11 puta u toku nedelje, smatraju naučnici. Nakon istraživanja otkriveni su načini koji će vam pomoći da razotkrijete da li vas neko laže i to za svega nekoliko sekundi.

Evo kako da razotrijete lažova.

Glava 

Osoba koja laže uvek se trudi da to prikrije, ali njegovi pokreti glave će vam otkriti da ne govori istinu. Jedan od znakova da vas neko laže je neprimetno treskanje glavom kojeg osoba koja vas laže nije svesna.

Ruke

Ako neko ko je inače opušten i smiren odjenom stalno gestikulira rukama, tj. pokazuje prstima na nešto, češe se po licu ili ima neke druge nemirne pokrete ruku, možete biti sigurni da vas laže.

Govor

Osobi koja laže treba duže vremena da odgov ori na pitanje od one koja govori istinu, pa često napravi pauzu usred rečenice kako bi smislila smisleni nastavak laži.

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG !

 Izvor: 

7 razloga zašto nećeš uraditi ništa od svog života

"Da, tako je, čuo si me… pričam tebi! Gledam te u oči (dobro, ne baš skroz pošto verovatno čitaš ovo na ekranu, ali figurativno, zamisli da ti sada pogledom bušim rupu na čelu) i govorim ti da nemaš nikakve šanse.

Kažem ti da ako pročitaš ovaj tekst, pogledaš ovu listu i ne prepoznaš da se sve odnosi i na tebe, trebalo bi da budeš malkice zabrinut.

Zapravo, trebalo bi da budeš veoma zabrinut. Trebalo bi da ostaviš sve i zapitaš se koja je uopšte svrha tvog postojanja na Zemlji. Pronađi ogledalo, pogledaj se u oči i onda lepo odvali sebi šamar.

Shvatio? A sada to ponavljaj dok ne shvatiš da se ovo stvarno odnosi na tebe.

Ovde pričam o uličnim veštinama.

Ja ne pričam o onome: uči vredno, ponekad se zabavi, završi faks sa dobrim ocenama.

Ja ne pričam ni o: zabavi se, propusti predavanja, puši travu, opijaj se i uživaj ali ipak završi faks.

Ja pričam o tome da izađeš iz svoje kuće i uradiš nešto konkretno. O tome pričam. Da izađeš iz mamine kućice, daš otkaz, kažeš "jebite se svi" i onda stvarno uradiš nešto. O tome ti pričam.

Ja pričam o veštinama koje ćeš naučiti u pravom svetu, izvan sigurnosti roditeljskog doma ili ideološke indoktrinacije koja te je pratila kroz celo tvoje obrazovanje. Pričam o veštinama koje svako može da nauči ako želi, ali one i pored toga danas nestaju.

Te veštine ne mogu da se nauče na časovima ili u knjigama. Te veštine mogu da se nauče samo u praksi. Recimo kao kada bi naučio da letiš pošto si skočio sa litice.

Te veštine ćeš naučiti tek kada otkriješ pravog sebe. Kada sve staviš na kocku i suočiš se sa izvesnom propašću. Te veštine ćeš naučiti samo ako si spreman da rizikuješ sve kako bi postigao neke sjajne stvari.

Ono što hoću da ti kažem je da u igri zvanoj život i nemaš neke šanse…"

1. Zato što nisi dovoljno puta izgubio

Zato što se osećaš prilično dobro u svojoj prosečnosti, zato što si odlučio da ni ne pokušaš.

Zato što je lakše pričati o tome kako učiš nešto novo nego zapravo to i uraditi.

Zato što misliš da je sve previše teško ili previše komplikovano pa ćeš tu priliku preskočiti, ili je možda ostaviti za sutra.

Zato što mrziš svoj posao ali ne želiš da pronađeš novi, zato što je lakše unapred odbaciti moguću propast sa kojom ćeš se suočiti.

Zato što je lakše ni ne pokušati nego izađi i pokušati pa makar bio siguran da nećeš uspeti. Ali ćeš naučiti nove stvari i dovesti sebe u izazov.

Zato što kada god nisam uspeo naučio sam, a onda sam promenio moj put kako bih uvek išao napred. Kao kod kovanja gvožđa, prošao sam kroz vatru kako bih dobio oblik. I to oblik mača, glatkih ivica i oštrog sečiva koje će te iseći na pola ako nisi dovoljno čvrst.

2. Zato što te briga šta drugi misle

Zato što moraš da se uklopiš.

Zato što veruješ da je ok biti drugačiji ali samo ako si drugačiji na isti način kao što su svi ostali drugačiji.

Zato što se plašiš da se suočiš sa samim sobom zbog straha od drugih. A tako razmišljaš zato što ti sam sudiš ostalima, pa onda normalno mora da i drugi sude tebi na isti način.

Zato što ti više znače stvari koje imaš, nego stvari koje si uradio.

Zato što trošiš novac na odeću, kola, skupe restorane ili izlaske. Ja ulažem u sebe. Dok ti pokušavaš da se uklopiš u svet, ja ću svet prilagoditi sebi.

Zato što ću ja bez razmišljanja odbaciti sigurnost i pravog sebe pokazati svetu. Postaću otporan na tuđa mišljenja i stajati potpuno go u masi ideja, ali znaću da si ti uvek ostao prosečan dok sam ja uradio neke izuzetne stvari.

3. Zato što misliš da si pametniji nego što jesi

Zato što si uradio sve što su uradili svi ostali. Učio si ono što su drugi učili i pročitao si ono što su svi drugi pročitali.

Zato što si naučio ono što je trebalo kako bi položio NJIHOVE ispite i sada misliš da si pametan upravo zbog toga.

Zato što misliš da je učenje nešto što se radi u školi.

Dok si ti bio na fakultetu, ja sam učio život. Umesto da učim o svetu ja sam izašao u taj svet. Možda nemam diplomu ali ti odaberi temu o kojoj želiš da razgovaramo.

Zato što mogu da položim tvoje testove ako bi trebalo, ali ti ne bi izdržao ni jednu sekundu pred izazovima koje mi je život priredio. Izazove koji nisu napravljeni na osnovu težine već samo na osnovu jednog kriterijuma. A to je – da li češ preživeti ili ne.

4. Zato što ne čitaš

Zato što čitaš stvari koje traže od tebe ili ne čitaš uopšte.

Zato što misliš da je istorija dosadna a filozofija glupa.

Zato što ćeš radije gledati MTV nego istražiti nešto novo, umesto da uskočiš u mozak drugih kako bi bolje razumeo svet oko sebe.

Zato što odbijaš da prihvatiš da moć na ovom svetu dolazi od reči ljudi koji su živeli pre tebe. Da sve što želiš već sada možeš da pronađeš u rečima koje su nam danas dostupnije nego ikada.

Zato što verovatno ni ne čitaš ovaj tekst a znaš da bi trebalo.

Zato što ljudi koji čitaju ovaj tekst zapravo već znaju ove stvari.

Zato što možeš da odvedeš konja u vodu, ali ne možeš da ga nateraš i da popije vodu.

5. Zato što nisi radoznao

Zato što uredno dobijaš svoju porciju vesti iz kontrolisanih medija.

Zato što nisi spreman da postaviš pitanje: "A šta ako je sve laž?". A onda prihvatiš mogućnost da zapravo i jeste laž. Možda, zato što su tehnike mas-medija napravljene samo da bi te oni zbunili.

Zato što misliš da sam ja sve shvatio, ali nećeš da prihvatiš da ti ništa ne znaš.

Zato što sam ja željan znanja, bez obzira na temu.

Zato što igraš Candy Crush ili Megalopolis dok ja čitam o teoriji struna i kvantnoj mehanici.

Zato što ti gubiš vreme na aplikacije a ja učim kako da editujem video, napravim website ili dizajniram mobilnu aplikaciju.

Zato što bih te uništio da započnemo raspravu. Zato što bih moje argumente branio iz svakog mogućeg ugla kako bih shvatio sve što bi možda imao da kažeš protiv mene.

Zato što sam odlučio da razumem obe strane priče tako dobro da bih mogao da zastupam i tvoje stavove i pobedim, čak i ako bih te upravo porazio u debati.

6. Zato što ne postavljaš dovoljno pitanja

Zato što ne preispituješ autoritete.

Zato što ne postavljaš pitanja samom sebi.

Zato što ne razumeš moć dobro postavljenih pitanja u životu, razlike u mišljenjima i borbu za svoje stavove kako neko pokuša da te ubedi u suprotno. Zato što ne možeš da preispitaš realnost, zato što si ušuškan u sopstvenom matriksu monotonije.

Zato što znam da ćeš mi u običnom ćaskanju odati sve informacije koje su mi potprebne da te uništim.

Zato što ja proučavam ponašanje ljudi dok ti ignorišeš sve ostale osim samog sebe.

Zato što pratim kako izgovaraš reči isto kao što slušam šta govoriš. A pričaš previše.

Zato što prava moć dolazi ne iz logoreične ignorancije, već iz pravilno postavljenih pitanja.

Zato što se ja bavim osnovnim idejama tvojih argumenata i mogu da ih sasečem u korenu pre nego što si shvatio da uopšte imaš ideju.

7. Zato što ne možeš da prihvatiš istinu

Zato što odbijaš da priznaš da ne znaš stvari koje ne znaš.

Zato što ne postoji tekst na Internetu koji će ti nadoknaditi sve vreme koje si proćerdao u životu.

Čak i kada bih ti sve objasnio sačekao bi do sutra da uradiš nešto. A svet će se do tada potpuno promeniti.

Zato što i kada misliš da nisam, ja jesam svestan sveta oko sebe.

Zato što misliš da te nisam primetio, ako to nisam pokazao.

Zato što hodaš sa glavom u svom dupetu, nesvestan sveta oko tebe, blaženo ignorišući svet koji je tako blizu da bi mogao da osetiš njegov ukus samo ako bi otvorio usta. A onda bi shvatio koliko je samo istina ukusna.

Zato što bi se odmah navukao na njega. Shvatio bi svoje nerazumevanje a onda bi konačno razumeo da je jedina stvar koja te sprečava da uradiš nešto neverovatno zapravo – ti sam!

           Autohtono stanovništvo Severne Amerike, šire poznatije pod nazivom Indijanci, važe za dubokouman narod koji živi u harmoniji sa prirodom i životinjama. Svaka njihova priča prenosi snažnu poruku svima koji žele da je prime. Ni ova nije izuzetak, i nateraće vas da se zamislite.

          Nekada davno je stari Čiroki svome unuku ispričao jednu životnu istinu .

– U unutrašnjosti svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba između dva vuka.

Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes,zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu,aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh,ljutnju, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam…

Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu,poniznost, ljubaznost, dobroćudnost,srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje i veru.

Mali indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reči, te ga zapita : – Koji vuk na kraju pobedi ?

Stari Čiroki odgovori sa smeškom na licu: – Pobeđuje uvek onaj kojega hraniš…

Hrana za zlog vuka:

Bes: učinjena mi je nepravda i primeniću silu da to ispravim! Kako se samo usuđuje??? Sad ću ja da im pokažem!!! Ne mogu sa mnom tako!!! Odbijam da mislim na bilo šta drugo!!! Ovo je najvažnije!!! 

Zavist: neko ima nešto što ja želim a nemam…neću se potruditi da to steknem, to zahteva napor, lakše je zavideti…

Ljubomora: voljena osoba pripada isključivo meni…ne sme nikog da pogleda…ne sme da komunicira sa drugima…šta ću ako me ostavi? Ne mogu da živim bez nje/njega…bez nje/njega moj život nema smisla…bez nje/njega ja ne vredim…

Žaljenje: eh, da sam samo rođen u neko bolje vreme, na nekom boljem mestu… eh da sam upisala drugi fakultet…eh da me On nije ostavio, da me voleo… eh da su me roditelji vaspitali drugačije…

Pohlepa: nije bitno ovo što imam, bitno je ono što nemam… nikad nije dovoljno…

Arogancija:ja sam bolji od drugih, niko mi nije ravan…ja sam iznad svih…zaslužujem poseban tretman…za mene ne važe pravila koja važe za druge…

Samosažaljenje: jadna ja, ništa mi ne ide…svi su bolji/lepši/pametniji/uspešniji od mene… samo se meni loše stvari dešavaju…niko me ne voli….niko me ne poštuje…

Hrana za dobrog vuka:

Užitak: kako sada, danas, mogu sebi da pričinim zadovoljstvo? Kako mogu da obradujem sebe? 

Mir: mogu da zamislim da sam na nekom mirnom mestu, u prirodi… na nekoliko minuta mogu da “pobegnem” tamo… mogu da svesno dišem nekoliko minuta, da obraćam pažnju na svaki udah i na svaki izdah, i da je tih nekoliko minuta, koje izdvajam za sebe, jedino važno kako dišem, jedino važno da dišem…

Ljubav: koga sve volim? Ko sve voli mene? Izdvojiću par minuta da zaista osetim tu ljubav, par minuta posvetiću tome… kako danas mogu da pokažem ljubav?

Vedrina: setiću se neke smešne situacije, omiljene komedije… zamišljaću da mi se ispunjava želja… setiću se nekih lepih događaja… zamisliću šta bi lepo moglo da se desi... negovaću radost…

Ljubaznost: kome ću se danas osmehnuti? Na koga ću obratiti pažnju? Kome ću uputiti lepu reč? Šta mogu danas da učinim za nekog?

Saosećanje: kako se osećaju ljudi oko mene? Kako se ja osećam zbog toga? Mogu li nekako da pomognem? Ili je možda samo potrebno da budem tu? Možda mogu da pitam tu osobu šta joj treba od mene…

Zahvalnost: šta sve imam, materijalno i nematerijalno? Ko mi je sve pomogao/pomaže? Kojim osobama sam zahvalan što su u mom živou sada? Kojim osobama sam zahvalan što su bile u mom životu? Šta su mi te osobe davale/daju… na čemu sam im zahvalan? Da li to pokazujem? Da li one to znaju’

Ovo su samo neke ideje za “hranu za vukove”, postoji još mnogo različitih načina, za različite osobe, situacije, životna doba…

Kao i sa hranom za telo, nije dovoljno ponekad uneti ponešto zdravo, važno je svakodnevno voditi računa o kvalitetu ishrane. Ova priča može da posluži kao podsetnik, lep način da se uveče “preslišamo” šta smo to učinili za sebe, a šta protiv sebe.

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

 Izvor: Guliver/Thinkstock Thinkstock , Autor:Thinkstock

Doručkujte. Čak i kada ne osećate glad jer ćete se nakon doručka osećati puno poletnije. Studije pokazuju da ljudi koji doručkuju se osećaju bolje mentalno i fizički, piše webmd.com.

Jedite svaka tri do četiri sata. Konzumacija tri glavna obroka i dva manja obroka tokom dana zadržaće nivo šećera u krvi i nivo energije stabilnima tokom celoga dana. No, u porcijama ne valja preterivati. Naime, veći obroci zahtevaju više energije za probavljanje, zbog čega se možete osećati letargično. Pobrinite se da svakim obrokom u organizam unesete mešavinu ugljenih hidrata (koje telo koristi za stvaranje energije), proteina (koji pomažu održavati energiju ako je potrebno) i zdravih masti poput onih koje nalazimo u ribi, orasima i maslinama – te masti dopriniće osjećaju zadovoljstva pa ćete ređe posezati za slatkišima.

 Jedite više vlakana. Vlakna imaju vremenski učinak otpuštanja ugljenih hidrata, tako da u krvotok ulaze sporijim tempom, dajući izdržljivu energiju. Prilikom odabira malih međuobroka posegnite za onima koji sadrže dnevnu preporučenu dozu od 25 do 30 grama vlakana.

Ojačajte mozak s omega-3 masnim kiselinama. Omega-3 masne kiseline nalaze se u masnijoj ribi, poput tune i lososa, ali i u orasima, ulju kanole. Te zdrave kiseline imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja moždanih stanica, osim toga potstiču i spremanje ugljenih hidrata u obliku glikogena, a u obliku masti.
Pijte dovoljno tečnosti. Voda čini većinu količine krvi i ostalih telesnih tečnosti, a i najmanja dehidriranost može uzrokovati zgrušavanje krvi, prisiljavajući srce na jači rad kako bi krv dospela do stanica i organa, što može uzrokovati umor. Osim redovnog pijenja tečnosti, možete i konzumirati namirnice koje sadrže vodu kao što su jogurt, brokoli, mrkva i sočno voća, poput lubenice, narandže i grejpa.

Pripazite na unos kofeina u poslepodnevnim satima. Konzumiranje umerene količine kofeina, oko 200 do 300 mg, što je količina unutar dve do tri šoljice kafe, može vas učiniti energičnijima i budnijima u poslepodnevnim satima. No kada se kofein konzumira u većim količinama, posebno popodne i navečer, kvalitet sna može biti drastično narušen, a idući dan osećati ćete se iscrpljeno.

Ojačajte duh
Svima je poznata fizički iscrpljenost, no mentalna iscrpljenost, izazvana tugom, dosadom, brigom, ljutnjom i stresom može jače uticati na vas no što mislite.
Umijte se hladnom vodom ili se otuširajte kada se osećate iscrpljenima. Ovakva 'terapija vodom' momentalno povećava nivo energije te ćete se odmah osećati bolje i puniji energije.

Loše emocije pobedite 'snažnim' stajlingom. Kada se osjećate potišteno i usporeno, oduprite se želji da posegnete za trenerkom, već učinite sasvim suprotno. Obucite nešto seksi, izazovno i veselih boja, a ne zaboravite ni šminku – odmah ćete se osećati bolje.

Dajte oduška osećajima. Zadržavanje osećaja straha, teskobe i ljutnje u sebi nije dobro niti preporučljivo. Razgovor o tom negativnim emocijama pomoći će vam da olakšate dušu te da se osećate bolje.

Slušajte omiljenu muziku. Muzika neverovatno utiče na raspoloženje, te je jedan od najefektivnijih načina da pobedite loše raspoloženje i podignete nivo energije. Stoga pojačajte onu veselu pesmi što volite i prepustite se.

Dišite duboko. Kada smo pod stresom, često dišemo plitko, uzimajući brze i kratke udisaje. Na taj način smanjuje se dotok kiseonika do mozga i tela, te se vrlo brzo osećamo iscrpljeno. Umesto toga, pokušajte disati duboko i smireno, tako ćete 'ohladiti' glavu i racionalnije razmišljati.

Počistite nered. Nered i razbacane stvari stvaraju osećaj nekontrole i rastrojenosti. Pokušajte pospremiti onaj deo stana koji je uvek u neredu ili pak ladicu. Odmah ćete se osećati bolje i imati osećaj da konce držite u svojim rukama te ćete lakše donositi odluke.

Odmorite se
Kada imate jako puno obaveza, najbolje je prvo obaviti one koje vas najviše opterećuju te vam ne daju spavati. Ako ne spavate dobro, vaš nivo energije, pozitivnost, produktivnost i memorija sigurno će patiti.

Nakon osam navečer ugasite televiziju i kompjuter. Svetlost koju emituju kompjuterski i televizijski ekrani ometaju san, a mozak će zbog izlučivanja hormona melatonina misliti kako je još uvek dan te nikako nećete moći zaspati. Stoga, u vreme pre spavanja izbegavajte sve oblike ekrana te se radije ušuškajte čitajući knjigu.

Sakrijte sat. Ako odmah iz kreveta vidite koliko je sati, i nakon toga počnete brojati koliko sati sna imate do ujutro, sigurno se nećete dobro naspavati. Stoga, stavite sat malo dalje i okrenite ga na drugu stranu te se bezbrižno naspavajte.

Smanjite temperaturu u sobi. Spavanje u pretoploj prostoriji ometa dobar noćni san. Stoga proverite prostoriju u kojoj spavate, ne pojačavajte grejanje i koristite lakši prekrivač.

Sledite pravilo od 15 minuta. Ako ne možete zaspati ili se pak budite i ne možete opet zaspati unutar 15-ak minuta, ustanite iz kreveta i napravite nešto smirujuće što će vam pomoći da sredite misli, kao što je čitanje, meditiranje ili pletenje, ali izbegavajte gledanje televizije i surfovanje internetom.

 HVALA ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

Ako nešto želite samo da biste zadivili komšinicu, kolegu, ili, još gore, neke potpuno nepoznate ljude, teško da će vas to dovoljno pokrenuti. Bez inspiracije nema motivacije!

Krenuli ste u teretanu od ovog ponedeljka, od prošlog ponedeljka trčite tri puta nedeljno, od januara vredno štrebate novi jezik i aktivno tražite bolji posao?

Aha, kad bismo se šalili! To su bili samo planovi! Neostvareni, a po svemu sudeći i neostvarivi za duži rok! Iz raznih opravdanih razloga.

Zvuči poznato?

Nek odrično klimne glavom onaj ko bar pet puta nije slagao sebe u vezi sa nekim početkom! I, u čemu je štos? Kako da stvarno motivišemo sebe, šta "pali", šta prekida taj niz "Ma ja sam hteo, ali..."?

Za početak: treba sesti i videti da li nam je dovoljno jasno šta tačno želimo i da li to zaista dovoljno želimo? Onako iz srca, iz celog svog bića? Jer, će nas samo ono što želimo iz srca, iz dubine duše inspirisati da napravimo prvi korak, a sa prvim korakom sledi motivacija.

Bez inspiracije, nema motivacije! Ako nešto želite samo da biste zadivili komšinicu, kolegu, ili, još gore, neke potpuno nepoznate ljude, teško da će vas to dovoljno pokrenuti! I trač kafa sa prijateljicom ima efekat kratkotrajnog podizanja samopouzdanja, a ne zahteva nikakvu promenu navika i izlazak iz zone komfora!

Bolje se zapitajte šta bi ispunjenje neke značajne želje donelo vama samima. Ne u očima drugih, već u sopstvenim. Šansu da se oprobate u nečemu što vam je neostvareni san, veće samopouzdanje, priliku da izađete iz situacije koja vas dugotrajno muči? Da li ćemo zaista sprovesti nešto u delo direktno zavisi od toga koliko smo motivisani. A motivi imaju veze sa jasnoćom onoga što želimo.

Ako smo konfuzni (Ma ne znam tačno kako, ali biće to već nekako!) teško da će nam i motivacija biti na zavidnom nivou. Kako da nešto preduzmemo ako nam svi planovi lebde u oblaku neodređenosti?

Svi koji su uspeli da u bilo čemu postignu vanserijski uspeh otkrili su da motivacija nije ništa izvan njih samih, motivacija nije inspiracija koju čekamo. Nivo motivacije možemo da kontrolišemo tako što ćemo usmeravati svoj um u željenom pravcu. Ljudi koji su visoko motivisani da menjaju svoje životne okolnosti i grabe napred nisu rođeni pod srećnom zvezdom.

Ljudi koji se odlikuju visokom motivacijom imaju jednu zajedničku osobinu - savesni su. Oni biraju da koriste svoje umove na svrsishodan način. Ne zamaraju se nebitnim stvarima. Kad nešto odluče to je njihov suštinski izbor, njihovo duboko opredeljenje. Nema "vanrednih" i "urgentnih" situacija koje ih trajno skreću sa puta. Odgovorni su prema sebi. Znaju da je hitno samo hitno, a bitno je bitno!

Fokusirajte se zato na ono što je važno i samo napred! I zapamtite, prvi korak je najvažniji! Napravite ga danas!

HVALA ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

"To je vrlo važna poruka koja mora doći do zdravstvenih radnika", kaže Hannah Woolhouse u australijskom Murdoch Children's Research institutu u Viktoriji.

"Kada imaju posla sa ženama koje pate od postporođajne depresije moraju imati na umu mogućnost da nasilje njihovih partnera tomu pridonosi", kazala je Woolhouse dodajući da treba razmotriti i mogućnost da se agresivnim partnerima omogući lečenje ili čak i sklonište za zlostavljane žene.

Prema njihovu istraživanju koje je obuhvatilo 1305 prvorotki njih 210 odnosno 16 posto razvilo je depresiju u prvih 12 meseci nakon porođaja.

"Oko 40 posto žena koje su imale simptome depresije takođe su opisivale nasilno ponašanje svojih partnera", napisali su istraživači u radu objavljenom u BJOG-u - međunarodnom časopisu za poroditeljstvo i ginekologiju.

Istraživači upozoravaju da se žene moraju pratiti punih 12 meseci nakon porođaja jer se u pola slučajeva depresija pojavila više od šest meseci nakon porođaja.

I dalje nije do kraja dokučeno kako naš mozak funkcioniše, ali postoje zanimljivi psihološki testovi na osnovu kojih naučnici zaključuju kako razmišljamo i kakvi smo po prirodi. U odnosu na to šta na sledećoj fotografiji na prvi pogled vidite – starog gospodina ili mladu damu –  oni su okarakterisali dve grupe ljudi. Pronađite kojoj vi pripadate!

Klasične zavisnosti poput pušenja i alkohola su staromodne, a pojavilo se šest novih: internet, cybersex i  kocka opsesije su trećeg milenijuma.

Još malo pa bismo se mogli rešiti pušača, u padu je broj novih zavisnika o heroinu, mlade sve manje zanima marihuana, ni kokain više nije tako popularan – ovako sve više izgledaju zapadnoeuropske statistike kad su dosad najraširenije zavisnosti u pitanju, pogotovo kad je o mlađim generacijama reč. Prema nedavno objavljenim podacima u Nemačkoj se, recimo, broj mladih pušača sveo tek na 12 posto - što je najniže ikada - dok se broj onih koji su ikad probali marihuanu od 2004. gotovo prepolovio. I broj mrtvih od teških droga prošle je godine u toj zemlji bilo najniži do sad. U SAD-u, zemlji u kojoj je broj zavisnika od kokaina svake godine rastao za nekoliko stotina hiljada, njihov je broj konačno počeo značajnije padati – 2010. godine broj novih zavisnika konačno je pao ispod 100 000. Borba protiv zavisnosti nakon nekoliko je decenija počela izgleda davati rezultate. Međutim, iako se možda uspešno rešavamo starih zavisnosti, dobili smo nove. One su već sada vrlo raširene, a u bliskoj će budućnosti uzimati sve više maha.

Govoreći o zavisnostima koje će obeležiti treći milenijum, ona o internetu je već sada jedna od vodećih. Prema grubim procenama nemačkog vladinog izveštaja za drogu i bolesti zavisnosti, na primer, samo u Nemačkoj gotovo milion i po mladih ima “problematičan odnos” prema internetu, a barem njih 250 hiljada može se klinički proglasiti zavisnim o internetu. U čitavoj odrasloj populaciji broj takvih zavisnika se procenjuje na 560 000 građana. Međutim, te su brojke verovatno tek mali deo stvarnih zavisnika, jer niti se radi o svesnom problemu u društvu, niti zavisnici svoje probleme lako sebi i drugima priznaju. Iako zavisnost o internetu nije novost, razmeri u kojima se ona počela javljati zadnjih godina ogromni su zbog druge stvari – razvoja mobilnih telefona. Budući da je sve više ljudi s tzv. pametnim telefonima, više je i zavisnika o internetu. Oni im omogućuju neprestano korišćenje interneta u svakom slobodnom trenutku – u virtualni svet mogu skoknuti u svakoj sekundi dana; dok rade, jedu, sede na WC-u, voze se u javnom prevozu, u autu čekaju zeleno svetlo na semaforu. Ta neprestana dostupnost interneta potpuno menja njegov način korišćenja i multiplicira verovatnoću da će se razviti zavisnost. Uz zavisnost o samom internetu ili pregledavanju elektronske pošte, sve je više onih zavisnih o društvenim mrežama, pogotovo Facebooku. To je otišlo toliko daleko da su psiholozi u SAD-u i službeno ustanovili novi poremećaj mentalnog zdravlja – Poremećaj zavisnosti o Facebooku. Kao društvena mreža sa pola milijarde korisnika koju, drugim rečima, koristi svaki 13. stanovnik Zemlje, Facebook iz dana u dan stvara nove zavisnike – 50 posto korisnika, prema nekim istraživanjima, odlazi na Facebook čim se probudi, 28 posto dok je još u krevetu. Čak 11 posto njih bez toga ne mogu izdržati više od par sat, a 55 posto to radi barem jednom dnevno.

“Probala sam jednom apstinirati od Facebooka”, priča jedna moja 33-godišnja prijateljica iz Novog Sada. “Izdržala sam 10 dana i bilo je gore nego kad sam svojevremeno prestajala puštiti”, kaže. Kao jedna od vrlo aktivnih korisnika te društvene mreže, nikada nije razmišljala o posledicama koje vreme provedeno na njoj ima na njen život. Dok nije preterala. “Shvatila sam da mi svo vreme odlazi na to, da zbog Facebooka više ne čitam knjige niti gledam filmove, da u društvu nisam koncentrisana na razgovor jer stalno gledam što ima novo na Facebooku, da mi se produktivnost na poslu prepolovila jer mi odlazak na internet stalno prekida koncentraciju. Zaključila sam da je stvar izmakla kontroli i isključlila se. Ulovio me očaj. Mozak je bio stvorio naviku i bilo je teško odupreti se tome da odem na internet. Bila sam nervozna, zanimalo me je li mi neko poslao poruku, komentarisao moj zadnji status, lajkovao zadnju stavljenu fotografiju. Ta se znatiželja brzo pretvorila u pravu apstinencijsku krizu – ruke su mi se počele tresti, počela sam se znojiti, hvatala sam se da kuckam po kutiji cigareta”, priča. Ipak, nakon tih 10 dana, nastavila je po starom. Mobilni telefon joj je i danas kraj sudopere kad pere posuđe, kraj umivaonika kad je u kupatilu.

Celodnevna dostupnost interneta uticala je i na širenje zavisnosti o internetskom seksu i pornografiji. Sve se više seksualnih odnosa odvija putem interneta, bilo da je reč o čatu, dopisivanju na društvenim mrežama ili mobilnom telefonu, putem kojeg se danas i pornografija može gledati u svakom trenutku dana. Nije jednostavno, kažu psiholozi, odrediti kada ljubav prema pornografiji prelazi u zavisnost, ali upozoravaju da je ugrubo taj trenutak sledeći: kada se dobar deo slobodnog vremena troši na on line pornografiju, razmišljanju o njoj ili planiranju vezanom za nju. Ona počinje s povremenim surfanjem porno stranicama, što postepeno postaje sve češće i češće. Statistički se, kažu, nauka slabo time do sada bavila, ali neka istraživanja pokazuju da taj problem u porastu i pogađa oko osam posto muškaraca.

Jedna od starih ne-hemijskih zavisnosti je i ona o kockanju, klađenju i igrama na sreću – koja u zapadnoevropskim zemljama i SAD-u uzima sve više maha - samo u Nemačkoj četiri miliona ljudi ima problema s tim oblikom zavisnosti. Iako nije nov društveni problem, što je ekonomska kriza dublja, egzistencijalna nesigurnost pogoduje svim oblicima dolaska do lake i brze zarade, pa tako i kockanju, klađenju i igrama na sreću. U skladu s tim, broj zavisnika o klađenju i kocki u Evropi i SAD-u neprestano raste, a u SAD-u se u posljednje vreme udvostručio broj bankrota uzrokovanih kockanjem. Od čak osam miliona zavisnika, prema podacima američkog anti-kockarskog udruženja Casino Watch, od tih osam miliona jedan je milion dece – bez obzira što je odnedavno zabranjeno on-line kockanje te što je i ono uživo dozvoljeno samo u par saveznih država. Među njima se taj oblik zavisnosti i najbrže širi. “Više dece danas kocka i kladi se nego što puše, piju i drogiraju se zajedno”, stoji u njihovom izveštaju.

Za to je kriva situacija u društvu. Čovek je toliko izudaran informacijama i marketingom, da gubi sva dosad znana uporišta i svest o smislu života koje mu je uvek davalo okvire ponašanja. Čovek je izgubljen, živi pokraj života gledajući reklame koje mu tumače kako bi njegov život trebao izgledati i čeka da on zaista i počne. U takvim okolnostima ljudi se osećaju živima jedino u trenucima kada osećaju užitak, kada dopaminski uživaju, i što je više takvih trenutaka to smatraju da im je život bolji. Sastav vrednosti je toliko devalvirao da baca u očaj sve generacije; i mlađe jer nisu u mogućnosti ostvariti život iz reklama, i starije jer današnje društvo ne priznaje starenje i smrt. Rezultat je da su stariji odbačeni, beskorisni i strahovito usamljeni, a mladi su u strahu od starosti kao od nečeg neprirodnog te se stoga trude što više uživati dok mogu. Zato i raste broj zavisnika što izaziva osećaj zadovoljstva i uzbuđenja; od pića i hrane, preko rada, do droga, legalnih lekova, seksa, kocke i bežanja u virtualne mreže i svetove.

HVALA ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

Fejsbuk je društvena mreža na kojoj svaki pojedinac preko svog profila stvara vlastiti imidž. Problemi nastaju kad nam se počne činiti da je naš život manje sadržajan, lep i kvalitetan od tuđih...

Trenutno oko milijardu ljudi širom sveta ima otvoren Fejsbuk profil, a pritom ne govorimo samo o mlađoj populaciji, već i o ljudima srednjih godina, bakama, dekama, poslovnim ljudima. Koliko puta u javnom prevozu, na ulici, u kafiću, čujete kako u odlasku neko nekome dovikuje: “Poslaću ti na Fejsu”, ili “Čujemo se još preko Fejsa”? Jer, "ako danas nisi na Fejsu, kao da ne postojiš". 

Svakodnevno ljudi na toj mreži objavljuju svoje statuse, mišljenja o pojavama u društvu, stavljaju svoje fotografije, omiljene pesme, dogovaraju sastanke, razgovaraju. Fejsbuk je dobar izvor različitih informacija, a to je itekako odlučio iskoristiti i poslovni sektor.

Nas ne zanima toliko taj deo priče o Fejsbuku već činjenica da su pre nekog vremena sociolozi Hui-Cu Grejs Čou i Nikolas Edž s Univerziteta Juta Veli objavili rezultate istraživanja sprovedene na uzorku od 425 studenata prema kojima postoji veza između njihovog nezadovoljstva kvalitetom života i vremena koje provode na Fejsbuku.

Nedavno je i Američka pedijatrijska akademija, tačnije dr. Gven O'Kifi upozorila da Fejsbuk, tačnije statusi i događanja u tuđim životima, još više negativno mogu uticati na loše samopouzdanje dece.

Što se pojma Facebook depresije tiče, ono se pojavljuje zbog upoređivanja svog Fejsbuk profil imidža kojim se svako ponaosob predstavlja ljudima, s Fejsbuk imidžom i profilima ostalih ljudi na toj mreži s kojima su prijatelji. Tada se često nalazimo na području osećaja manje vrednosti i donosimo zapravo pogrešne zaključke na temelju prezentovanih informacija kroz Fejsbuk profile koji su, po pravilu, vrlo površni jer ljudi na toj mreži dele samo ono što žele da drugi vide. A svi znamo da se o vlastitim teškim životnim iskustvima retko ko želi izjašnjavati na Fejsbuku. Uglavnom se želimo prezentovati na način na koji mislimo da ćemo se ljudima više sviđati, biti prihvaćeni i zanimljivi. Što je i razumljivo jer je emotivno lakše komunicirati o prijatnim iskustvima i stvarima sa kojima smo u vlastitom životu zadovoljni. Upravo takve informacije i slike se na Facebooku najčešće prezentuju.

Samo u odnosu uživo moguće je stvarno zadovoljavati autentične potrebe i rešavati emocionalno psihološke probleme, tj. sticati nova iskustva i menjati odnos prema sebi i drugima. Digitalna komunikacija tome ne doprinosi na taj način.

Stoga treba poticati ljude na provođenje vremena s drugim ljudima uživo. Komunikacija je nešto što se uči i čemu težimo kao što težimo ostvarivanju sigurnih, iskrenih i otvorenih odnosa licem u lice.

Bilo koja zavisnost potencijalno ili jasno i direktno upućuje na pad kvalitete života i narušava način na koji živimo i delujemo. Kada je reč o zavisnosti o internetu i Fejsbuku važno bi na početku bilo osvestiti i prihvatiti (sebi priznati) da smo zavisni, a tada možemo pokušati prvo sami pronalaziti zdravije i adekvatnije načine provođenja svog vremena uz nameru da se osećamo dobro sami sa sobom. A ako nam to ne polazi za rukom dobro bi bilo potražiti pomoć stručnjaka – psihoterapeuta. Kad je depresija u pitanju poznato je da su za to stanje karakteristične emocije i stanja kao što su bes, sram, krivica, ozlojeđenost, negiranje, ljubomora. Navedene emocije ponekad svi osećamo i one su ponekad sastavni deo našeg funkcionisanja i osećanja sebe u okolini ili u odnosu prema drugima. One su, međutim, prisutnije kod ljudi koji imaju poteškoće u funkcionisanju u smislu depresivnosti i anksioznosti ili nekontroliranih izliva besa.

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!