Izvor: Guliver/Thinkstock Thinkstock , Autor:Thinkstock

Svakodnevno se milioni ljudi žali na hronični umor, a većina to povezuje s napornim poslom i nedostatkom vremena. Međutim, osećaj hroničnog umora i iscrpljenosti vrlo lako može biti posledica svakodnevnih navika: hrane koju jedemo, način na koji spavamo i načina na koji se nosimo s emocijama. Proučite sve faktore i jednom zauvek se rešite hroničnog umora

Pripazite na ishranu
Zašto se nakon ručka od testenine ili pak kineske hrane iznenada osjećate bezvoljno i pospano, a nedovoljno pijenje vode izaziva zaboravnost i zbunjenost? Činjenica je da prehrambene navike imaju važnu ulogu za način na koji funkcionišete tokom dana.


Doručkujte. Čak i kada ne osećate glad jer ćete se nakon doručka osećati puno poletnije. Studije pokazuju da ljudi koji doručkuju se osećaju bolje mentalno i fizički, piše webmd.com.

Jedite svaka tri do četiri sata. Konzumacija tri glavna obroka i dva manja obroka tokom dana zadržaće nivo šećera u krvi i nivo energije stabilnima tokom celoga dana. No, u porcijama ne valja preterivati. Naime, veći obroci zahtevaju više energije za probavljanje, zbog čega se možete osećati letargično. Pobrinite se da svakim obrokom u organizam unesete mešavinu ugljenih hidrata (koje telo koristi za stvaranje energije), proteina (koji pomažu održavati energiju ako je potrebno) i zdravih masti poput onih koje nalazimo u ribi, orasima i maslinama – te masti dopriniće osjećaju zadovoljstva pa ćete ređe posezati za slatkišima.

 Jedite više vlakana. Vlakna imaju vremenski učinak otpuštanja ugljenih hidrata, tako da u krvotok ulaze sporijim tempom, dajući izdržljivu energiju. Prilikom odabira malih međuobroka posegnite za onima koji sadrže dnevnu preporučenu dozu od 25 do 30 grama vlakana.

Ojačajte mozak s omega-3 masnim kiselinama. Omega-3 masne kiseline nalaze se u masnijoj ribi, poput tune i lososa, ali i u orasima, ulju kanole. Te zdrave kiseline imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja moždanih stanica, osim toga potstiču i spremanje ugljenih hidrata u obliku glikogena, a u obliku masti.
Pijte dovoljno tečnosti. Voda čini većinu količine krvi i ostalih telesnih tečnosti, a i najmanja dehidriranost može uzrokovati zgrušavanje krvi, prisiljavajući srce na jači rad kako bi krv dospela do stanica i organa, što može uzrokovati umor. Osim redovnog pijenja tečnosti, možete i konzumirati namirnice koje sadrže vodu kao što su jogurt, brokoli, mrkva i sočno voća, poput lubenice, narandže i grejpa.

Pripazite na unos kofeina u poslepodnevnim satima. Konzumiranje umerene količine kofeina, oko 200 do 300 mg, što je količina unutar dve do tri šoljice kafe, može vas učiniti energičnijima i budnijima u poslepodnevnim satima. No kada se kofein konzumira u većim količinama, posebno popodne i navečer, kvalitet sna može biti drastično narušen, a idući dan osećati ćete se iscrpljeno.

Ojačajte duh
Svima je poznata fizički iscrpljenost, no mentalna iscrpljenost, izazvana tugom, dosadom, brigom, ljutnjom i stresom može jače uticati na vas no što mislite.
Umijte se hladnom vodom ili se otuširajte kada se osećate iscrpljenima. Ovakva 'terapija vodom' momentalno povećava nivo energije te ćete se odmah osećati bolje i puniji energije.

Loše emocije pobedite 'snažnim' stajlingom. Kada se osjećate potišteno i usporeno, oduprite se želji da posegnete za trenerkom, već učinite sasvim suprotno. Obucite nešto seksi, izazovno i veselih boja, a ne zaboravite ni šminku – odmah ćete se osećati bolje.

Dajte oduška osećajima. Zadržavanje osećaja straha, teskobe i ljutnje u sebi nije dobro niti preporučljivo. Razgovor o tom negativnim emocijama pomoći će vam da olakšate dušu te da se osećate bolje.

Slušajte omiljenu muziku.
Muzika neverovatno utiče na raspoloženje, te je jedan od najefektivnijih načina da pobedite loše raspoloženje i podignete nivo energije. Stoga pojačajte onu veselu pesmi što volite i prepustite se.

Dišite duboko. Kada smo pod stresom, često dišemo plitko, uzimajući brze i kratke udisaje. Na taj način smanjuje se dotok kiseonika do mozga i tela, te se vrlo brzo osećamo iscrpljeno. Umesto toga, pokušajte disati duboko i smireno, tako ćete 'ohladiti' glavu i racionalnije razmišljati.

Počistite nered. Nered i razbacane stvari stvaraju osećaj nekontrole i rastrojenosti. Pokušajte pospremiti onaj deo stana koji je uvek u neredu ili pak ladicu. Odmah ćete se osećati bolje i imati osećaj da konce držite u svojim rukama te ćete lakše donositi odluke.

Odmorite se
Kada imate jako puno obaveza, najbolje je prvo obaviti one koje vas najviše opterećuju te vam ne daju spavati. Ako ne spavate dobro, vaš nivo energije, pozitivnost, produktivnost i memorija sigurno će patiti.

Nakon osam navečer ugasite televiziju i kompjuter. Svetlost koju emituju kompjuterski i televizijski ekrani ometaju san, a mozak će zbog izlučivanja hormona melatonina misliti kako je još uvek dan te nikako nećete moći zaspati. Stoga, u vreme pre spavanja izbegavajte sve oblike ekrana te se radije ušuškajte čitajući knjigu.

Sakrijte sat. Ako odmah iz kreveta vidite koliko je sati, i nakon toga počnete brojati koliko sati sna imate do ujutro, sigurno se nećete dobro naspavati. Stoga, stavite sat malo dalje i okrenite ga na drugu stranu te se bezbrižno naspavajte.

Smanjite temperaturu u sobi. Spavanje u pretoploj prostoriji ometa dobar noćni san. Stoga proverite prostoriju u kojoj spavate, ne pojačavajte grejanje i koristite lakši prekrivač.

Sledite pravilo od 15 minuta. Ako ne možete zaspati ili se pak budite i ne možete opet zaspati unutar 15-ak minuta, ustanite iz kreveta i napravite nešto smirujuće što će vam pomoći da sredite misli, kao što je čitanje, meditiranje ili pletenje, ali izbegavajte gledanje televizije i surfovanje internetom.

 HVALA ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!