PSYCHO(B)LOG

Moguće je razlikovati nekoga ko je dobrodušan, ali nosi lažnu zaštitnu masku osobe. Ljudi vam mogu reći da ste pakosni ili zli, ali vi znate da to nije istina.

Ne smejete se često

Ozbiljni ste i izgledate strogo. Iako se ovo može činiti hladno ili neprivlačno, to nije ono što jeste. Vi jednostavno ne želite biti iskorišteni ili pokušavate doznati s kim imate posla pre nego što otkrijete svoju pravu, veselu stranu.

Da, drugim ljudima to može izgledati čudno, ali vi ste shvatili da vam je taj vaš izgled pomogao u prošlosti kako bi bolje procenili ljude oko vas.

Ne tražite pomoć od drugih ljudi

Vi ne želite biti na teret drugim ljudima, tiho stičete nezavisnost i živite u obrambenom stavu. Možete dati, ali budući da ljudi vide da sve uvek radite sami, oni smatraju da vam nisu potrebni.

Ne dajete obećanja i ne obavezujete se

Vi niste navikli davati obećanja i nuditi lažnu sigurnost. Može se činiti kao da vas nije briga što druga osoba predlaže ili zahtijeva, ali vi bi radije nešto preduzeli umesto da pružate prazna obećanja.

Nadate se najboljem, ali znate da je život nepravedan

Nema ništa zanimljivo ili fascinantno u određenim kompromisima koje moramo napraviti ili gubicima koje moramo podneti. Vi gledate na život iz vrlo realnog ugla i vidite stvari onakve kakve jesu. To ne znači da se ne nadate, da ne očekujete najbolje ili da niste spremni doprinijeti svetu oko sebe.

Sledite svoju intuiciju, ne pokušavate ugoditi drugima

Vi radite stvari spontano. Niste konvencionalni. Umesto toga, volite primenjivati svoje principe i graditi svoj vlastiti put. Ponekad se takvo djelovanje ne sviđa drugima, ali to je samo vaš način obavljanja stvari.

Imate nekoliko prijatelja, ali onih pravih

Ne zabadate nos u tuđe stvari, jer vi ste zainteresirani samo za kvalitet odnosa. Ne radi se o tome da vas ne zanima, već jednostavno poštujete privatne živote ljudi i ne želite se miješati u njihove probleme.

Radije ćete reći istinu i povrediti druge ljude, nego reći laž kako bi ih zaštitili

Istina može biti bolna, ali vi ste autentični do srži. Vi ćete radije igrati po pravilima samo da bi bili sigurni da drugi slede ono što vredi, nego lagati kako bi ih zaštitili.

Vi opraštate, ali ne zaboravljate

Kada vas drugi ljudi povrede, oni mogu misliti kako i dalje mogu ponavljati isti proces i ponovo steći vaše simpatije. Iako možete oprostiti greške prošlosti, vi ćete to znanje koristiti za buduće procene tih osoba.

Možete oprostiti, ali uvek ćete zapamtiti bol koju ste proživeli i ono zbog čega biste trebali biti oprezniji u budućnosti.

Sve ovo navedeno vas u očima drugih čini hladnom i bezosećajnom osobom. Iskreni i praktični ljudi nisu uopšte dopadljivi, a dobra stvar u svemu tome - to njima nije ni bitno.

(Izvor: KutakNet)

Austrijski psihijatar Viktor Frankl napisao je psihološke memoare pod nazivom "Zašto se niste ubili". Kroz lična i iskustva drugih logoraša Aušvica predstavio je svoju teoriju logoterapije po kojoj je smisao, a ne uspeh ili sreća, sila koja pokreće ljudski život. On piše:

„Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe“.

Foto: Profimedia

Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.

„Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe“.

Logoterapija se manje bavi prošlošću i ispitivanjem svesti, ona je okrenuta budućnosti i smislu sopstvenog života prema kome se treba usmeravati. Na pitanje, šta je smisao života, on odgovara:

„Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog, poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika".

Lekcije koje je Viktor Frankl naučio na težak način zvuče jednostavno i u tome je njihova lepota.

Ne možemo da biramo svoje okolnosti, ali možemo da biramo svoj stav.

Frankl kaže da, kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalje ima svoju poslednju slobodu, a to je sloboda da ‘bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti’. Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna.

„Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja“.

Ljubav je čuvar smisla

Smisao može doći iz različitih izvora, ali ni jedan nije snažniji od ljubavi. Frankl piše da je u rovovima Aušvica doživeo istinu starog klišea da ‘sve što ti je potrebno je ljubav‘. Misli o voljenima, Frankl piše, pružaju čoveku osećaj blagostanja makar na trenutak, čak i kada mu ništa više nije ostalo.

„Po prvi put u životu sam osetio istinitost onoga što su toliki mislioci izrekli kao poslednju mudrost svog života i što su toliki pesnici opevali: da je ljubav poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti“.

Život zahteva smisao za humor

Frankl veruje da birajući smeh i smisao za humor, više nego bilo šta drugo nam može pomoći da se ‘izdignemo iznad svake situacije’. On objašnjava da su zatvorenici pronalazili male momente slobodnog vremena tokom kojih bi pričali viceve i smejali se.

„Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja“.

Uspeh i sreća nisu kraj i nemaju kraj

Frankl je žalio činjenicu da savremeno društvo sebe opisuje kroz dostignuća, što umanjuje vrednost onih koji nisu nužno toliko uspešni i srećni kao drugi. Njegov savet za srećan (i uspešan) život, jeste da se ne juri za uspehom, već umesto toga treba posvetiti sebe nečemu većem od nas samih, i pustiti uspeh da nas prati kao neizbežan nusprodukt tog zalaganja.

„Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima“.

(Izvor: bizlife.rs)

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHOBLOG!