[ Generalna ] 30 April, 2016 12:51

Ako nešto želite samo da biste zadivili komšinicu, kolegu, ili, još gore, neke potpuno nepoznate ljude, teško da će vas to dovoljno pokrenuti. Bez inspiracije nema motivacije!

 

Krenuli ste u teretanu od ovog ponedeljka, od prošlog ponedeljka trčite tri puta nedeljno, od januara vredno štrebate novi jezik i aktivno tražite bolji posao?

Aha, kad bismo se šalili! To su bili samo planovi! Neostvareni, a po svemu sudeći i neostvarivi za duži rok! Iz raznih opravdanih razloga.

Zvuči poznato?

Nek odrično klimne glavom onaj ko bar pet puta nije slagao sebe u vezi sa nekim početkom! I, u čemu je štos? Kako da stvarno motivišemo sebe, šta "pali", šta prekida taj niz "Ma ja sam hteo, ali..."?

Za početak: treba sesti i videti da li nam je dovoljno jasno šta tačno želimo i da li to zaista dovoljno želimo? Onako iz srca, iz celog svog bića? Jer, će nas samo ono što želimo iz srca, iz dubine duše inspirisati da napravimo prvi korak, a sa prvim korakom sledi motivacija.

Bez inspiracije, nema motivacije! Ako nešto želite samo da biste zadivili komšinicu, kolegu, ili, još gore, neke potpuno nepoznate ljude, teško da će vas to dovoljno pokrenuti! I trač kafa sa prijateljicom ima efekat kratkotrajnog podizanja samopouzdanja, a ne zahteva nikakvu promenu navika i izlazak iz zone komfora!

Bolje se zapitajte šta bi ispunjenje neke značajne želje donelo vama samima. Ne u očima drugih, već u sopstvenim. Šansu da se oprobate u nečemu što vam je neostvareni san, veće samopouzdanje, priliku da izađete iz situacije koja vas dugotrajno muči? Da li ćemo zaista sprovesti nešto u delo direktno zavisi od toga koliko smo motivisani. A motivi imaju veze sa jasnoćom onoga što želimo.

Ako smo konfuzni (Ma ne znam tačno kako, ali biće to već nekako!) teško da će nam i motivacija biti na zavidnom nivou. Kako da nešto preduzmemo ako nam svi planovi lebde u oblaku neodređenosti?

Svi koji su uspeli da u bilo čemu postignu vanserijski uspeh otkrili su da motivacija nije ništa izvan njih samih, motivacija nije inspiracija koju čekamo. Nivo motivacije možemo da kontrolišemo tako što ćemo usmeravati svoj um u željenom pravcu. Ljudi koji su visoko motivisani da menjaju svoje životne okolnosti i grabe napred nisu rođeni pod srećnom zvezdom.

Ljudi koji se odlikuju visokom motivacijom imaju jednu zajedničku osobinu - savesni su. Oni biraju da koriste svoje umove na svrsishodan način. Ne zamaraju se nebitnim stvarima. Kad nešto odluče to je njihov suštinski izbor, njihovo duboko opredeljenje. Nema "vanrednih" i "urgentnih" situacija koje ih trajno skreću sa puta. Odgovorni su prema sebi. Znaju da je hitno samo hitno, a bitno je bitno!

Fokusirajte se zato na ono što je važno i samo napred! I zapamtite, prvi korak je najvažniji! Napravite ga danas!

HVALA ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

[ Generalna ] 23 April, 2016 09:40
Postporođajna depresija kod porodilja povezana je s njihovom izloženosti fizičkom i emotivnom zlostavljanju njihovih partnera, utvrdili su australijski naučnici.

Nasilni partneri mogu uzrokovati depresiju kod mladih majki

Prema rezultatima njihova istraživanja 40 posto žena koje pate od postporođajne depresije bilo je zlostavljano bilo emotivno bilo fizički.

"To je vrlo važna poruka koja mora doći do zdravstvenih radnika", kaže Hannah Woolhouse u australijskom Murdoch Children's Research institutu u Viktoriji.

"Kada imaju posla sa ženama koje pate od postporođajne depresije moraju imati na umu mogućnost da nasilje njihovih partnera tomu pridonosi", kazala je Woolhouse dodajući da treba razmotriti i mogućnost da se agresivnim partnerima omogući lečenje ili čak i sklonište za zlostavljane žene.

Prema njihovu istraživanju koje je obuhvatilo 1305 prvorotki njih 210 odnosno 16 posto razvilo je depresiju u prvih 12 meseci nakon porođaja.

"Oko 40 posto žena koje su imale simptome depresije takođe su opisivale nasilno ponašanje svojih partnera", napisali su istraživači u radu objavljenom u BJOG-u - međunarodnom časopisu za poroditeljstvo i ginekologiju.

Istraživači upozoravaju da se žene moraju pratiti punih 12 meseci nakon porođaja jer se u pola slučajeva depresija pojavila više od šest meseci nakon porođaja.

[ Generalna ] 20 April, 2016 17:59

I dalje nije do kraja dokučeno kako naš mozak funkcioniše, ali postoje zanimljivi psihološki testovi na osnovu kojih naučnici zaključuju kako razmišljamo i kakvi smo po prirodi. U odnosu na to šta na sledećoj fotografiji na prvi pogled vidite – starog gospodina ili mladu damu –  oni su okarakterisali dve grupe ljudi. Pronađite kojoj vi pripadate!

 

 

Ukoliko ste prvo ugledali starijeg gospodina, smireni ste i odani. Delujete pouzdano i vredno poštovanja. Rođeni ste lider i uvek prvo dobro izvagate pre nego što bilo šta odlučite. Volite i da druge usmeravate u dobrom pravcu.
U ostvarenju ciljeva idete korak po korak i niste plahoviti. Ipak, neretko ste sumnjičavi što izaziva stres, pa bi trebalo da se opustite.
 
Ukoliko ste na slici prvo ugledali mladu damu, vi prosto plenite dobrim vibracijama! Sve vas zanima, sve biste da naučite, ali prilično ste impulsivni. Najbolje se osećate u dobrom društvu i darežljivi ste. Pravi ste realista, sa obe noge na zemlji. Otvoreni ste, komunikativni i uvek spremni da idete dalje. Porodica i prijatelji su vam najveća podrška.
 
HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!
[ Generalna ] 17 April, 2016 21:31

Klasične zavisnosti poput pušenja i alkohola su staromodne, a pojavilo se šest novih: internet, cybersex i  kocka opsesije su trećeg milenijuma.

Još malo pa bismo se mogli rešiti pušača, u padu je broj novih zavisnika o heroinu, mlade sve manje zanima marihuana, ni kokain više nije tako popularan – ovako sve više izgledaju zapadnoeuropske statistike kad su dosad najraširenije zavisnosti u pitanju, pogotovo kad je o mlađim generacijama reč. Prema nedavno objavljenim podacima u Nemačkoj se, recimo, broj mladih pušača sveo tek na 12 posto - što je najniže ikada - dok se broj onih koji su ikad probali marihuanu od 2004. gotovo prepolovio. I broj mrtvih od teških droga prošle je godine u toj zemlji bilo najniži do sad. U SAD-u, zemlji u kojoj je broj zavisnika od kokaina svake godine rastao za nekoliko stotina hiljada, njihov je broj konačno počeo značajnije padati – 2010. godine broj novih zavisnika konačno je pao ispod 100 000. Borba protiv zavisnosti nakon nekoliko je decenija počela izgleda davati rezultate. Međutim, iako se možda uspešno rešavamo starih zavisnosti, dobili smo nove. One su već sada vrlo raširene, a u bliskoj će budućnosti uzimati sve više maha.

Govoreći o zavisnostima koje će obeležiti treći milenijum, ona o internetu je već sada jedna od vodećih. Prema grubim procenama nemačkog vladinog izveštaja za drogu i bolesti zavisnosti, na primer, samo u Nemačkoj gotovo milion i po mladih ima “problematičan odnos” prema internetu, a barem njih 250 hiljada može se klinički proglasiti zavisnim o internetu. U čitavoj odrasloj populaciji broj takvih zavisnika se procenjuje na 560 000 građana. Međutim, te su brojke verovatno tek mali deo stvarnih zavisnika, jer niti se radi o svesnom problemu u društvu, niti zavisnici svoje probleme lako sebi i drugima priznaju. Iako zavisnost o internetu nije novost, razmeri u kojima se ona počela javljati zadnjih godina ogromni su zbog druge stvari – razvoja mobilnih telefona. Budući da je sve više ljudi s tzv. pametnim telefonima, više je i zavisnika o internetu. Oni im omogućuju neprestano korišćenje interneta u svakom slobodnom trenutku – u virtualni svet mogu skoknuti u svakoj sekundi dana; dok rade, jedu, sede na WC-u, voze se u javnom prevozu, u autu čekaju zeleno svetlo na semaforu. Ta neprestana dostupnost interneta potpuno menja njegov način korišćenja i multiplicira verovatnoću da će se razviti zavisnost. Uz zavisnost o samom internetu ili pregledavanju elektronske pošte, sve je više onih zavisnih o društvenim mrežama, pogotovo Facebooku. To je otišlo toliko daleko da su psiholozi u SAD-u i službeno ustanovili novi poremećaj mentalnog zdravlja – Poremećaj zavisnosti o Facebooku. Kao društvena mreža sa pola milijarde korisnika koju, drugim rečima, koristi svaki 13. stanovnik Zemlje, Facebook iz dana u dan stvara nove zavisnike – 50 posto korisnika, prema nekim istraživanjima, odlazi na Facebook čim se probudi, 28 posto dok je još u krevetu. Čak 11 posto njih bez toga ne mogu izdržati više od par sat, a 55 posto to radi barem jednom dnevno.

“Probala sam jednom apstinirati od Facebooka”, priča jedna moja 33-godišnja prijateljica iz Novog Sada. “Izdržala sam 10 dana i bilo je gore nego kad sam svojevremeno prestajala puštiti”, kaže. Kao jedna od vrlo aktivnih korisnika te društvene mreže, nikada nije razmišljala o posledicama koje vreme provedeno na njoj ima na njen život. Dok nije preterala. “Shvatila sam da mi svo vreme odlazi na to, da zbog Facebooka više ne čitam knjige niti gledam filmove, da u društvu nisam koncentrisana na razgovor jer stalno gledam što ima novo na Facebooku, da mi se produktivnost na poslu prepolovila jer mi odlazak na internet stalno prekida koncentraciju. Zaključila sam da je stvar izmakla kontroli i isključlila se. Ulovio me očaj. Mozak je bio stvorio naviku i bilo je teško odupreti se tome da odem na internet. Bila sam nervozna, zanimalo me je li mi neko poslao poruku, komentarisao moj zadnji status, lajkovao zadnju stavljenu fotografiju. Ta se znatiželja brzo pretvorila u pravu apstinencijsku krizu – ruke su mi se počele tresti, počela sam se znojiti, hvatala sam se da kuckam po kutiji cigareta”, priča. Ipak, nakon tih 10 dana, nastavila je po starom. Mobilni telefon joj je i danas kraj sudopere kad pere posuđe, kraj umivaonika kad je u kupatilu.

Celodnevna dostupnost interneta uticala je i na širenje zavisnosti o internetskom seksu i pornografiji. Sve se više seksualnih odnosa odvija putem interneta, bilo da je reč o čatu, dopisivanju na društvenim mrežama ili mobilnom telefonu, putem kojeg se danas i pornografija može gledati u svakom trenutku dana. Nije jednostavno, kažu psiholozi, odrediti kada ljubav prema pornografiji prelazi u zavisnost, ali upozoravaju da je ugrubo taj trenutak sledeći: kada se dobar deo slobodnog vremena troši na on line pornografiju, razmišljanju o njoj ili planiranju vezanom za nju. Ona počinje s povremenim surfanjem porno stranicama, što postepeno postaje sve češće i češće. Statistički se, kažu, nauka slabo time do sada bavila, ali neka istraživanja pokazuju da taj problem u porastu i pogađa oko osam posto muškaraca.

Jedna od starih ne-hemijskih zavisnosti je i ona o kockanju, klađenju i igrama na sreću – koja u zapadnoevropskim zemljama i SAD-u uzima sve više maha - samo u Nemačkoj četiri miliona ljudi ima problema s tim oblikom zavisnosti. Iako nije nov društveni problem, što je ekonomska kriza dublja, egzistencijalna nesigurnost pogoduje svim oblicima dolaska do lake i brze zarade, pa tako i kockanju, klađenju i igrama na sreću. U skladu s tim, broj zavisnika o klađenju i kocki u Evropi i SAD-u neprestano raste, a u SAD-u se u posljednje vreme udvostručio broj bankrota uzrokovanih kockanjem. Od čak osam miliona zavisnika, prema podacima američkog anti-kockarskog udruženja Casino Watch, od tih osam miliona jedan je milion dece – bez obzira što je odnedavno zabranjeno on-line kockanje te što je i ono uživo dozvoljeno samo u par saveznih država. Među njima se taj oblik zavisnosti i najbrže širi. “Više dece danas kocka i kladi se nego što puše, piju i drogiraju se zajedno”, stoji u njihovom izveštaju.

Za to je kriva situacija u društvu. Čovek je toliko izudaran informacijama i marketingom, da gubi sva dosad znana uporišta i svest o smislu života koje mu je uvek davalo okvire ponašanja. Čovek je izgubljen, živi pokraj života gledajući reklame koje mu tumače kako bi njegov život trebao izgledati i čeka da on zaista i počne. U takvim okolnostima ljudi se osećaju živima jedino u trenucima kada osećaju užitak, kada dopaminski uživaju, i što je više takvih trenutaka to smatraju da im je život bolji. Sastav vrednosti je toliko devalvirao da baca u očaj sve generacije; i mlađe jer nisu u mogućnosti ostvariti život iz reklama, i starije jer današnje društvo ne priznaje starenje i smrt. Rezultat je da su stariji odbačeni, beskorisni i strahovito usamljeni, a mladi su u strahu od starosti kao od nečeg neprirodnog te se stoga trude što više uživati dok mogu. Zato i raste broj zavisnika što izaziva osećaj zadovoljstva i uzbuđenja; od pića i hrane, preko rada, do droga, legalnih lekova, seksa, kocke i bežanja u virtualne mreže i svetove.

HVALA ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

 

 

[ Generalna ] 15 April, 2016 22:33

Fejsbuk je društvena mreža na kojoj svaki pojedinac preko svog profila stvara vlastiti imidž. Problemi nastaju kad nam se počne činiti da je naš život manje sadržajan, lep i kvalitetan od tuđih...

Trenutno oko milijardu ljudi širom sveta ima otvoren Fejsbuk profil, a pritom ne govorimo samo o mlađoj populaciji, već i o ljudima srednjih godina, bakama, dekama, poslovnim ljudima. Koliko puta u javnom prevozu, na ulici, u kafiću, čujete kako u odlasku neko nekome dovikuje: “Poslaću ti na Fejsu”, ili “Čujemo se još preko Fejsa”? Jer, "ako danas nisi na Fejsu, kao da ne postojiš". 

Svakodnevno ljudi na toj mreži objavljuju svoje statuse, mišljenja o pojavama u društvu, stavljaju svoje fotografije, omiljene pesme, dogovaraju sastanke, razgovaraju. Fejsbuk je dobar izvor različitih informacija, a to je itekako odlučio iskoristiti i poslovni sektor.

Nas ne zanima toliko taj deo priče o Fejsbuku već činjenica da su pre nekog vremena sociolozi Hui-Cu Grejs Čou i Nikolas Edž s Univerziteta Juta Veli objavili rezultate istraživanja sprovedene na uzorku od 425 studenata prema kojima postoji veza između njihovog nezadovoljstva kvalitetom života i vremena koje provode na Fejsbuku.

Nedavno je i Američka pedijatrijska akademija, tačnije dr. Gven O'Kifi upozorila da Fejsbuk, tačnije statusi i događanja u tuđim životima, još više negativno mogu uticati na loše samopouzdanje dece.

Što se pojma Facebook depresije tiče, ono se pojavljuje zbog upoređivanja svog Fejsbuk profil imidža kojim se svako ponaosob predstavlja ljudima, s Fejsbuk imidžom i profilima ostalih ljudi na toj mreži s kojima su prijatelji. Tada se često nalazimo na području osećaja manje vrednosti i donosimo zapravo pogrešne zaključke na temelju prezentovanih informacija kroz Fejsbuk profile koji su, po pravilu, vrlo površni jer ljudi na toj mreži dele samo ono što žele da drugi vide. A svi znamo da se o vlastitim teškim životnim iskustvima retko ko želi izjašnjavati na Fejsbuku. Uglavnom se želimo prezentovati na način na koji mislimo da ćemo se ljudima više sviđati, biti prihvaćeni i zanimljivi. Što je i razumljivo jer je emotivno lakše komunicirati o prijatnim iskustvima i stvarima sa kojima smo u vlastitom životu zadovoljni. Upravo takve informacije i slike se na Facebooku najčešće prezentuju.

Samo u odnosu uživo moguće je stvarno zadovoljavati autentične potrebe i rešavati emocionalno psihološke probleme, tj. sticati nova iskustva i menjati odnos prema sebi i drugima. Digitalna komunikacija tome ne doprinosi na taj način.

Stoga treba poticati ljude na provođenje vremena s drugim ljudima uživo. Komunikacija je nešto što se uči i čemu težimo kao što težimo ostvarivanju sigurnih, iskrenih i otvorenih odnosa licem u lice.

Bilo koja zavisnost potencijalno ili jasno i direktno upućuje na pad kvalitete života i narušava način na koji živimo i delujemo. Kada je reč o zavisnosti o internetu i Fejsbuku važno bi na početku bilo osvestiti i prihvatiti (sebi priznati) da smo zavisni, a tada možemo pokušati prvo sami pronalaziti zdravije i adekvatnije načine provođenja svog vremena uz nameru da se osećamo dobro sami sa sobom. A ako nam to ne polazi za rukom dobro bi bilo potražiti pomoć stručnjaka – psihoterapeuta. Kad je depresija u pitanju poznato je da su za to stanje karakteristične emocije i stanja kao što su bes, sram, krivica, ozlojeđenost, negiranje, ljubomora. Navedene emocije ponekad svi osećamo i one su ponekad sastavni deo našeg funkcionisanja i osećanja sebe u okolini ili u odnosu prema drugima. One su, međutim, prisutnije kod ljudi koji imaju poteškoće u funkcionisanju u smislu depresivnosti i anksioznosti ili nekontroliranih izliva besa.

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

 

 

 

[ Generalna ] 15 April, 2016 13:28

Osobe koje trpe od depresije, anksioznosti i srodnih smetnji duševnog blagostanja vrlo često dobijaju savete od okoline šta im je činiti da im bude bolje, ili barem da ne opterećuju okolinu svojim "kukanjem". Većina saveta upućenih depresivcima nije primjenjiva i temelji se na ozbiljnom nepoznavanju medicine, a umesto olakšanja izazivaju sugovorniku dodatan osjećaj beznađa i iritacije.

Jedan od najčešćih saveta tiče se "negativnog razmišljanja", koje je po laicima ključan uzrok depresije. Rašireno je shvatanje da depresija nastaje od negativnih misli, pod čime se obično podrazumijevaju pesimizam i mračan pogled na život.

Mnogima koji trpe od depresije bližnji kažu da bi trebali misliti pozitivno i ne gledati crno, pa će im tegobe proći. Nažalost, takvo je shvatanje totalno pogrešno. Crne i pesimističke misli nisu uzrok depresije, već jedna od njenih posljedica.

Depresija je bolest centra za raspoloženje u mozgu te uzrokuje potištenost, tugu, očaj i beznađe. Pesimistične misli izviru iz bolnog raspoloženja, koje je uzrokovano poremećajem moždane fiziologije. Kao što prehlađenoj osobi pojačano curi sluz iz nosa, tako depresivcu naviru bolne misli, sjećanja i predviđanja. I kao što prehlađeni neće ozdraviti tako da začepi nosnice i spriječi curenje iz nosa, ni depresivcu neće pomoći da silom zaustavlja negativne misli.

Kad se uz pomoć lekova, vitamina i drugih lekovitih sredstava moždana fiziologija dovede u red, osoba postepeno prestaje gajiti crne misli i, što je važnije, bolne osećaje, jer oni nanose najveću muku. Koristi pacijent može imati i od psihoterapije, pod uslovom da mu terapeut ne iznosi "lucidne" primedbe, koje navodimo u nastavku.

Primedbe koje prave štetu

"Tvoji su problemi samo u tvojoj glavi"
Ironično, istina je da se depresija odvija u glavi, preciznije u mozgu, na čiji rad nažalost nemamo direktnog uticaja. Također, problemi obično nisu samo "u glavi", jer depresiju mogu potsticati i spoljašnje stresne okolnosti.

"Razmišljaj pozitivno"
Ako za to ne postoje razumni temelji i ako je depresivac svestan težine svog položaja, kako bi mogao razmišljati pozitivno i kakve bi koristi imao od zavaravanja samog sebe?

"Sagledaj stvari s lepše strane"
Vrlo slabašna uteha, otprilke kao da nekome kažemo "kuća ti je izgorjela, ali bar više ne moraš plaćati komunalije." Ako "lepša strana" uopšte postoji i ako preteže nad ružnijom stranom, depresivac to sigurno zna i sam i ne treba mu na to skretati pažnju.

"Ti sve gledaš crno"
Depresivac ne "gleda crno", već trpi ozbiljnu duševnu patnju, koju uzrokuje poremećaj u radu centralnog nervnog sistema. Depresivni je pesimizam posledica, a ne uzrok bolesti.

"Trebaš promeniti pogled na život"
Depresija ne nastaje zbog pogleda na život ili životnog stava; sasvim obrnuto, depresija je ta koja formira pogled na život, bojeći ga tamnim nijansama.

"Suoči se sa životom"
Ovo doslovno znači "izloži se stresu", što je jednako pametan savet kao i reći dijabetičaru da se izloži šećeru. Depresivci su posebno ranjivi na stres i moraju ga se kloniti.

"Moraš prihvatiti to što ti se događa"
"Prihvatiti" ovde znači podneti ili tolerisati, ali hoće li osoba razviti toleranciju prema stresnim okolnostima ne zavisi o njenoj volji, nego o otpornosti njenog nervnog sistema.

"Trgni se"
Ova primedba potiče od shvaćanja depresije kao lenjosti ili tromosti. Ali, depresija se ne leči trzanjem niti sličnim pokretima. Mogla bi, eventualno, pomoći redovna rekreacija.

"Tebi uvek nešto fali"
Ono što depresivcu "fali" jest zdravlje i vrlo je nepristojno to mu prebacivati na ovako grub način.

"S tobom uvek neki problemi"
Vrlo sebična primedba kojom okolina prebacuje depresivcu da joj njegova bolest ide na nerve.

"Vreme je da odrasteš (sazriš)"
Ružno je prebacivati bolesnom da je za svoje stanje kriv sam jer tobože nije "zreo". Pored toga, ta primedba nije smislena, jer depresija još češće pogađa odrasle i starije.

"Prestani se samosažaljevati"
Ovo okolina kaže depresivcu da ga utiša, jer je nerviraju njegovi izrazi bola. Osim što je krajnje bezobzirno spuštati nekome ko pati, valja znati da je emocija žalosti jedna od glavnih posledica depresije te da na nju, kao i na ostale emocije, nije moguće voljno uticati.

"Nemoj sebe shvatati preozbiljno"
Depresija ne nastaje zato što neko sebe shvata više ili manje ozbiljno; štaviše, depresivac ne "uzima za ozbiljno" sebe, već svoju patnju. Shvatite je i vi ozbiljno.

"Danas smo svi depresivni"
Ovo je jednako tačno kao i reći da danas svi imamo rak ili hepatitis C. Depresiju u svakom trenutku ima oko 6-7% ljudi, a tokom života bar jednu epizodu imaće do 20% ljudi.

Konačno...

Depresija je toliko bolno stanje da uzrokuje znatno veći broj samoubistava od svih ostalih bolesti zajedno. Ona nije "umišljena", nije proizvod pogrešnog shvatanja ili iskrivljenih shvatanja o životu, nije rezultat niskog samopouzdanja ili manjka samopoštovanja. Sasvim obrnuto, ovi su simptomi posledica depresije i obično nestaju ili se ublažavaju tokom lečenja.

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

[ Generalna ] 13 April, 2016 15:36

Stiv Sibold je milioner i autor knjige "Kako bogati razmišljaju". Intervjuisao je više od 1.200 najbogatijih ljudi sveta, a neke od saveta odlučio je da podeli. Sibold se jednog jutra zaustavio ispred svoje velelepne kuće kako bi popričao sa radnicima koji su okopavali ulicu. Razgovor je počeo tako što su radnici dobacili da nije fer da on ima takvu vilu dok oni "rmbače" po celi dan za nešto više od minimalca. Sinbold se nije uvredio, već je ispričao ovim ljudima kako je stekao svoje bogatstvo, kakve je prepreke morao da prevaziđe i kako je čak u jednom trenutku bio 50.000 dolara u dugovima. Na kraju razgovora, radnici su srdačno podzravili mladog milionera i zahvalili se za savet. Par meseci kasnije, on je vidio jednog od njih kako vozi kamion. Radnik se zaustavio i obratio Sinboldu. - Poslušao sam vaš savet i pokrenuo sam svoju firmu. Imam pet zaposlenih i posao cveta. Ja i moja porodica živimo kao nikad do sada. Molim vas podelite vašu mudrost i sa drugima - rekao je radnik Sinboldu, koji je tada odlučio da iznese 10 saveta koje je smatrao ključnim za njegov uspeh.

1. Na slobodnom tržištu, svako može da zaradi koliko hoće.

2. Vaš CV, nivo obrazovanja i inteligencija nebitni su za zaradu.

3. Najbrži način za bogaćenje jeste efikasno rešavanje problema. Što veći problem to veća zarada.

4. Ne slušajte one koji govore da je život borba i da moramo biti zadovoljni sa onim što imamo.

5. Uvek očekujte da zaradite još više.

6. Oslobodite se predrasuda i straha i počnite da uviđate pozitivnu stranu novca: sloboda, prilike i mogućnosti.

7. Bogatstvo nije privilegija već pravo. Ako zarađujete bogatstvo za nekoga, imate pravo i sami da budete bogati.

8. Nemojte čekati da se nešto desi. Nećete se obogatiti uz pomoć neke spoljne sile. Ako želite novac, sagradite svoj brod, jer niko ne dolazi da vas spasi.

9. Prestanite da brinete da će vam nestati novca. Umesto toga fokusirajte se na to kako da zaradite više.

10. Prestanite da govorite da je pitanje da li ćete biti bogati ili ne izvan vaše kontrole.

[ Generalna ] 12 April, 2016 15:06

Nije svaki čovek koji nekuda žuri prenatrpan obavezama. Ima i onih koji nemaju nikakvih obaveza, ali su neorganizovani, nesigurni, zbunjeni, pa odaju utisak "poslovne"osobe".

Koliko često susrećete ljude koji jure kao "muve bez glave", koji zrače stresom zbog posla koji rade, a da na kraju dana nemaju nikave rezultate?  A opet, postoje i oni ljudi, mirni i staloženi, gotovo nečujni, a postižu više na kraju dana od ovih teatralnih osoba.

Ovo je 13 razlika između užurbavih i efikasnih ljudi:

  • 1. Užurbani se ponašaju kao da obavljaju vrlo ozbiljan i poseban zadatak, koji malo ko može, te traže posebne hvalospeve. Efikasni tipovi ozbiljnim i posebnim zadatkom shvataju sve što rade u životu.
  • 2. Užurbani imaju velik broj prioriteta pa se pogube jer im se sve čini važnim, dok efikasni znaju poređati zadatke po važnosti i zapravo u određenom trenutku imaju mali broj pririteta.
  • 3. Užurbani vrlo brzo kažu "da", dok efikasni najpre dobro promisle. Tako se događa da užurbani pristanu na nešto što zapravo ne mogu napraviti pa su još više pod stresom.
  • 4. Užurbani su koncentrisani na akciju, a efikasni na jasnoću te akcije.
  • 5. Užurbani drže sva vrata otvorenima, dok efikasni sva vrata zatvaraju.
  • 6. Užurbani stalno ponavljaju koliko su zauzeti, a efikasni puštaju da postignuti rezultati govore umesto njih.
  • 7. Užurbani konstantno govore kako nemaju dovoljno vremena, dok užurbani troše vreme na ono što je zaista važno.
  • 8. Užurbani su skloni multitaskingu, a efikasni se u jednom trenutku koncentrišu na jedan važan cilj.
  • 9. Užurbani odmah odgovaraju na SMS ili bilo koju drugu poruku koju su dobili, dok efikasni odvoje vreme kako bi promislili i poslali dobar odgovor.
  • 10. Užurbani žele da svi oko njih budu užurbani. Efikasnima je važno da su svi oko njih efikasni.
  • 11. Užurbani pokušavaju zadovoljiti one koji sumnjaju u njih, a efikasni svog klijenta.
  • 12. Užurbani pričaju o nadolazećim promenama, dok efektivni stalno rastu i stvaraju promene.
  • 13. Užurbani stalno traže savete, a efektivni preduzimaju stvarne akcije kako bi posao bio gotov.

  U kojoj ste vi grupi?

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG

 

[ Generalna ] 11 April, 2016 12:09

"Imam posao, plata je redovna, nije ništa posebno, ali imam posao", je li i vama ovo prošlo kroz glavu?

Zamislite da radite ono što volite, za to ste dobro plaćeni i imate super ekipu oko sebe?

Zvuči vam neverovatno?

Ne mora biti. Mnogi su u potrazi za bilo kakvim poslom, ali ako ste se dobro namestili u nekoj uredskoj stolici već neko vreme, verojatno ni ne pomišljate na nikakve promene.

Ovo je 5 znakova da je vreme da date otkaz i potražite ipak nešto drugo. 

Ni napred, ni nazad

Nalazite se u statusu quo. Godinama ste u istoj firmi i niste se pomaknuli ni korak dalje sa svoje pozicije. Niste dobili ni povišicu. Ako želite napraviti neki napredak u svojoj karijeri dok još imate vremena, vreme je za promenu posla. 

Ne učite ništa novo

Ne razvijate se i nemate priliku učiti i napredovati. Tapkate na jednom mestu. Nije bitno samo u svojoj biografiji upisati svoj dugogodišnji staž, ono što znate i što možete pružiti nekoj firmi i poslodavcu može vas odvesti korak dalje, ili čak i dva, od trenutne pozicije. Ako nemate priliku za učenje, potražite posao koji će vam to omogućiti. 

Primećujete nezadovoljstvo drugih

Ako vidite da vaši kolege češće odlaze na kafu i izostaju s posla, verojatno nisu zadovoljni na svom radnom mjestu pa "beže" koliko god je moguće. Istovremeno, verojatno traže bolju priliku. To je i vama pokazatelj da postoje i drugi poslodavci koji će verojatno više ceniti vaš trud i ulaganje. Na vama je samo da se odlučite i napravite potrebne korake. 

Promene kadrova na čelnim pozicijama

Ako se u vašoj firmi često događaju promene u rukovodstvu, ljudi odlaze, neki novi dolaze, rade se  promene poslovanja, to je znak da se pokušava nešto promeniti jer postojeća situacija u poslovanju nije zadovoljavajuća. A zašto biste onda vi ostajali u toj kompaniji? Vreme je za odlazak dok brod još nije potonuo...

Ne osećate se dobro

Znate onaj osećaj kada vam je jednostavno već svega dosta? Nemate onda ta više čekati. Verojatno se taj osjećaj neće promeniti, to znate i sami. Vreme je za odlazak na drugo radno mesto...

HVALA  šTO čITATE PSYCHO(B)LOG!

[ Generalna ] 10 April, 2016 18:42

Žene smatraju da im intuicija pomaže da otkriju "onog pravog" , pa ipak često čujemo izgovore i  opravdanja pomoću kojih ostaju u lošim vezama i na kraju povređene i same.

Da ne biste morali smišljati izgovore i opravdanja, da ne biste trošili svoje vreme i na kraju ostali u suzama i slomljenog srca, prepoznajte znakove koji govore da ON nije onaj pravi.

1. Manjak prisnosti

Sećate li se uopšte onog osećaja kada ste bili nerazdvojni? Stalno ste se držali za ruke, stalno grlili i ljubili, a sada ste kao dva cimera koji samo dele zajednički stambeni prostor? Ako ste primetili ovu promenu u ponašanju, vreme je za uzbunu. Stres, posao, teški dani i slični izgovori mogu imati osnove nekoliko dana, ali ako to traje duže vreme, razgovarajte s njim. Verovatno su mnogo dublji razlozi u igri jer osoba pod stresom će prvo poleteti u sigurni zagrljaj osobi koju voli. 

2. Vi ste izvan planova

– Dogovorio sam se za izlazak u grad, dogovorio sam se za fudbal, dogovorio sam se za piće, dogovorio sam se..." Muškarac mora imati vreme za sebe. Isto kao što je i ženama potrebno vreme za sebe. Ali kako nije dobro kada ste zajedno 24 sata na dan, nije dobro niti kada vas vaš muškarac isključuje iz svih svojih dnevnih aktivnosti. Kada sve što planira, planira bez vas i nema želju uvrstiti vas "u svoj raspored" i provesti vreme s vama, onda za ovo ni ne trebate tražiti opravdanja. Jednostavno ih nema...

3. Ne želi vas upoznati s drugim ženama u svom životu

On zna sve vaše prijatelje, a vi njegove prijateljice ne poznajete. I to ne zato što ih vi niste želeli upoznati, nego zato što vaš muškarac odbija predstaviti vas svom "ženskom delu društva". Vidite li nesrazmernost?

4. S vama je, a negde je daleko

Tu je pored vas, najbliže što trenutno može biti, ali ipak je mislima na nekom drugom mestu. Ne posvećuje vam dovoljno pažnje i ne doživljava vas kao osobu s kojom bi najradije bio sad bilo gde. Možda to neće jasno pokazati, ali vi ćete to svakako osetiti. 

5. Daleko od očiju, daleko od srca

Prepoznajete li se baš u ovome? Prava ljubav može preživeti sve kilometre i teške situacije, a kako ne bi mogla dve ulice koje vas dele? Ako ste u vezi s muškarcem koji vas neće nazvati, doći videti niti čak poslati poruku da pita kako ste dok se vi prvi ne javite, to nije ljubav. To je zabavljanje i zajedničko provođenje vremena onda kada njemu odgovara, verovatno kada su svi njegovi prijatelji zauzeti i na TV-u nema ništa zanimljivo.

HVALA ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!

 

[ Generalna ] 10 April, 2016 14:55

 

Često sami sebi postavljamo mnoga pitanja... Šta kada je razlika u godinama između partnera velika? Šta je to velika razlika u godinama između partnera? Koja je to poželjna razlika? Koja je to najpovoljnija razlika u godinama između partnera? Na žalost, tu nema pravih i tačnih odgovora.

U nekim sredinama i nekim kulturama poželjno je da muškarac bude straiji od žene, a u nekim je poželjno da žena bude starija od muškarca

Koja se to razlika u godinama može biti prihvatljiva?

Prema istraživanjima smatra se da je poželjno da razlika ne bude veća od 10 godina; dok neka druga pokazuju da je ta razlika prihvatljiva i poželjna i do 16 godina. Po nekima je optimalna razlika imeđu partnera imeđu 3 i 5 godina. Kao što vidimo, stavovi su različiti i zavise od socijalnog i kulturnog miljea, od stavova starijih članova porodice, kao i od ranijih iskustava članova uže i šire porodice. Često se dešava da ako je razlika u godima između roditelja veća od 10 godina i sama njihova deca grade partnerske odnose sa starijim partnerima (10 pa i više godina).

Ipak najvažnije što se uvek mora imati u vidu kada se govori o partnerskim odnosima jeste činjenica da je to veza dvoje ljudi, dve osobe koje imaju svoj integritet i svoju ličnost. To odnos u kojem ni jedna strana nije u situaciji da daje i da gubi, već u situaciji u kojoj uvek obe strane dobijaju: bilo na kvalitetu veze ili na kvalitetu sopstvenog života što je garant za sreću
[ Generalna ] 10 April, 2016 13:52

 

Sigmuda Frojda, jednog od najkontroverznijih naučnika 20. veka, za jedne - šarlatana, za druge - genija, ovekovečila su dva otkrića: razotkrivanje misterije ljudskog sna i pronalazak ključa za podsvest.


Predlažemo da prođete jedan njegov zanimljiv psihološki test, koji će pomoći da bolje upoznate sebe,  dobijete objektivnu procenu svojih stavova, a takođe, iskoristite rezultate u daljem radu na sebi.

Pred vama će biti nekoliko pitanja. Najvažnije pravilo – odgovarati iskreno – kako se osećate, i prvo što vam padne napamet.

Na različita pitanja, moguće je dati iste odgovore. Ne prelazite na sledeće pitanje, dok ne odgovorite na prethodno. Ne virite u rezultate.

A sada, uzmite olovku, papir i krećemo!

Pitanja:

1. Gledate u more… Vaš prvi osećaj? (možete zatvoriti oči …)

2. Idete po šumi i gledate pod noge… Što osećate? (vreme za odgovor je ne više od 30 sekundi)

3. Gledate let galebova… Što osećate?

4. Vidite krdo konja… Pišite prvo što osećate, ne razmišljajte dugo…

5. U pustinji vidite zid s malim otvorom, iza kojeg je oaza… U ovom slučaju potrebna su vaša delovanja, ne misli, napišite šta ćete raditi!

6. Opet pustinja. Umorni ste od dugog puta. Vidite posudu s vodom… Šta radite? Možda je banalno, ali upišite odgovor na papir.

7. Izgubljeni ste u šumi. Smrklo se. Vidite kuću sa osvetljenim prozorom… Šta radite?

8. U magli ste… Kako ćete se ponašati, šta napraviti?

Rezultati:

1. Vaš odnos prema životu, emocije, osećaji.

2. Kako se osećate u svojoj porodici.

3. Vaš odnos prema ženama.

4. Vaš odnos prema muškarcima.

5. Vaša osnovna životna strategija, cilj. Kako rešavate svoje probleme.

6. Vaš seksualni život. Izbor partnera.

7. Vaša spremnost za brak. Za oženjene / udate – vrednost braka.

8. Vaš odnos prema smrti.

 

Vi se naravno, ne morate složiti s rezultatima. Ali zapamtite samo jedno, možete koliko god želite obmanjivati ​​sebe, ali ne i podsvest.


HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!
«Prethodni   1 2 3 4