PSYCHO(B)LOG

Osobe koje trpe od depresije, anksioznosti i srodnih smetnji duševnog blagostanja vrlo često dobijaju savete od okoline šta im je činiti da im bude bolje, ili barem da ne opterećuju okolinu svojim "kukanjem". Većina saveta upućenih depresivcima nije primjenjiva i temelji se na ozbiljnom nepoznavanju medicine, a umesto olakšanja izazivaju sugovorniku dodatan osjećaj beznađa i iritacije.

Jedan od najčešćih saveta tiče se "negativnog razmišljanja", koje je po laicima ključan uzrok depresije. Rašireno je shvatanje da depresija nastaje od negativnih misli, pod čime se obično podrazumijevaju pesimizam i mračan pogled na život.

Mnogima koji trpe od depresije bližnji kažu da bi trebali misliti pozitivno i ne gledati crno, pa će im tegobe proći. Nažalost, takvo je shvatanje totalno pogrešno. Crne i pesimističke misli nisu uzrok depresije, već jedna od njenih posljedica.

Depresija je bolest centra za raspoloženje u mozgu te uzrokuje potištenost, tugu, očaj i beznađe. Pesimistične misli izviru iz bolnog raspoloženja, koje je uzrokovano poremećajem moždane fiziologije. Kao što prehlađenoj osobi pojačano curi sluz iz nosa, tako depresivcu naviru bolne misli, sjećanja i predviđanja. I kao što prehlađeni neće ozdraviti tako da začepi nosnice i spriječi curenje iz nosa, ni depresivcu neće pomoći da silom zaustavlja negativne misli.

Kad se uz pomoć lekova, vitamina i drugih lekovitih sredstava moždana fiziologija dovede u red, osoba postepeno prestaje gajiti crne misli i, što je važnije, bolne osećaje, jer oni nanose najveću muku. Koristi pacijent može imati i od psihoterapije, pod uslovom da mu terapeut ne iznosi "lucidne" primedbe, koje navodimo u nastavku.

Primedbe koje prave štetu

"Tvoji su problemi samo u tvojoj glavi"
Ironično, istina je da se depresija odvija u glavi, preciznije u mozgu, na čiji rad nažalost nemamo direktnog uticaja. Također, problemi obično nisu samo "u glavi", jer depresiju mogu potsticati i spoljašnje stresne okolnosti.

"Razmišljaj pozitivno"
Ako za to ne postoje razumni temelji i ako je depresivac svestan težine svog položaja, kako bi mogao razmišljati pozitivno i kakve bi koristi imao od zavaravanja samog sebe?

"Sagledaj stvari s lepše strane"
Vrlo slabašna uteha, otprilke kao da nekome kažemo "kuća ti je izgorjela, ali bar više ne moraš plaćati komunalije." Ako "lepša strana" uopšte postoji i ako preteže nad ružnijom stranom, depresivac to sigurno zna i sam i ne treba mu na to skretati pažnju.

"Ti sve gledaš crno"
Depresivac ne "gleda crno", već trpi ozbiljnu duševnu patnju, koju uzrokuje poremećaj u radu centralnog nervnog sistema. Depresivni je pesimizam posledica, a ne uzrok bolesti.

"Trebaš promeniti pogled na život"
Depresija ne nastaje zbog pogleda na život ili životnog stava; sasvim obrnuto, depresija je ta koja formira pogled na život, bojeći ga tamnim nijansama.

"Suoči se sa životom"
Ovo doslovno znači "izloži se stresu", što je jednako pametan savet kao i reći dijabetičaru da se izloži šećeru. Depresivci su posebno ranjivi na stres i moraju ga se kloniti.

"Moraš prihvatiti to što ti se događa"
"Prihvatiti" ovde znači podneti ili tolerisati, ali hoće li osoba razviti toleranciju prema stresnim okolnostima ne zavisi o njenoj volji, nego o otpornosti njenog nervnog sistema.

"Trgni se"
Ova primedba potiče od shvaćanja depresije kao lenjosti ili tromosti. Ali, depresija se ne leči trzanjem niti sličnim pokretima. Mogla bi, eventualno, pomoći redovna rekreacija.

"Tebi uvek nešto fali"
Ono što depresivcu "fali" jest zdravlje i vrlo je nepristojno to mu prebacivati na ovako grub način.

"S tobom uvek neki problemi"
Vrlo sebična primedba kojom okolina prebacuje depresivcu da joj njegova bolest ide na nerve.

"Vreme je da odrasteš (sazriš)"
Ružno je prebacivati bolesnom da je za svoje stanje kriv sam jer tobože nije "zreo". Pored toga, ta primedba nije smislena, jer depresija još češće pogađa odrasle i starije.

"Prestani se samosažaljevati"
Ovo okolina kaže depresivcu da ga utiša, jer je nerviraju njegovi izrazi bola. Osim što je krajnje bezobzirno spuštati nekome ko pati, valja znati da je emocija žalosti jedna od glavnih posledica depresije te da na nju, kao i na ostale emocije, nije moguće voljno uticati.

"Nemoj sebe shvatati preozbiljno"
Depresija ne nastaje zato što neko sebe shvata više ili manje ozbiljno; štaviše, depresivac ne "uzima za ozbiljno" sebe, već svoju patnju. Shvatite je i vi ozbiljno.

"Danas smo svi depresivni"
Ovo je jednako tačno kao i reći da danas svi imamo rak ili hepatitis C. Depresiju u svakom trenutku ima oko 6-7% ljudi, a tokom života bar jednu epizodu imaće do 20% ljudi.