Fejsbuk je društvena mreža na kojoj svaki pojedinac preko svog profila stvara vlastiti imidž. Problemi nastaju kad nam se počne činiti da je naš život manje sadržajan, lep i kvalitetan od tuđih...

Trenutno oko milijardu ljudi širom sveta ima otvoren Fejsbuk profil, a pritom ne govorimo samo o mlađoj populaciji, već i o ljudima srednjih godina, bakama, dekama, poslovnim ljudima. Koliko puta u javnom prevozu, na ulici, u kafiću, čujete kako u odlasku neko nekome dovikuje: “Poslaću ti na Fejsu”, ili “Čujemo se još preko Fejsa”? Jer, "ako danas nisi na Fejsu, kao da ne postojiš". 

Svakodnevno ljudi na toj mreži objavljuju svoje statuse, mišljenja o pojavama u društvu, stavljaju svoje fotografije, omiljene pesme, dogovaraju sastanke, razgovaraju. Fejsbuk je dobar izvor različitih informacija, a to je itekako odlučio iskoristiti i poslovni sektor.

Nas ne zanima toliko taj deo priče o Fejsbuku već činjenica da su pre nekog vremena sociolozi Hui-Cu Grejs Čou i Nikolas Edž s Univerziteta Juta Veli objavili rezultate istraživanja sprovedene na uzorku od 425 studenata prema kojima postoji veza između njihovog nezadovoljstva kvalitetom života i vremena koje provode na Fejsbuku.

Nedavno je i Američka pedijatrijska akademija, tačnije dr. Gven O'Kifi upozorila da Fejsbuk, tačnije statusi i događanja u tuđim životima, još više negativno mogu uticati na loše samopouzdanje dece.

Što se pojma Facebook depresije tiče, ono se pojavljuje zbog upoređivanja svog Fejsbuk profil imidža kojim se svako ponaosob predstavlja ljudima, s Fejsbuk imidžom i profilima ostalih ljudi na toj mreži s kojima su prijatelji. Tada se često nalazimo na području osećaja manje vrednosti i donosimo zapravo pogrešne zaključke na temelju prezentovanih informacija kroz Fejsbuk profile koji su, po pravilu, vrlo površni jer ljudi na toj mreži dele samo ono što žele da drugi vide. A svi znamo da se o vlastitim teškim životnim iskustvima retko ko želi izjašnjavati na Fejsbuku. Uglavnom se želimo prezentovati na način na koji mislimo da ćemo se ljudima više sviđati, biti prihvaćeni i zanimljivi. Što je i razumljivo jer je emotivno lakše komunicirati o prijatnim iskustvima i stvarima sa kojima smo u vlastitom životu zadovoljni. Upravo takve informacije i slike se na Facebooku najčešće prezentuju.

Samo u odnosu uživo moguće je stvarno zadovoljavati autentične potrebe i rešavati emocionalno psihološke probleme, tj. sticati nova iskustva i menjati odnos prema sebi i drugima. Digitalna komunikacija tome ne doprinosi na taj način.

Stoga treba poticati ljude na provođenje vremena s drugim ljudima uživo. Komunikacija je nešto što se uči i čemu težimo kao što težimo ostvarivanju sigurnih, iskrenih i otvorenih odnosa licem u lice.

Bilo koja zavisnost potencijalno ili jasno i direktno upućuje na pad kvalitete života i narušava način na koji živimo i delujemo. Kada je reč o zavisnosti o internetu i Fejsbuku važno bi na početku bilo osvestiti i prihvatiti (sebi priznati) da smo zavisni, a tada možemo pokušati prvo sami pronalaziti zdravije i adekvatnije načine provođenja svog vremena uz nameru da se osećamo dobro sami sa sobom. A ako nam to ne polazi za rukom dobro bi bilo potražiti pomoć stručnjaka – psihoterapeuta. Kad je depresija u pitanju poznato je da su za to stanje karakteristične emocije i stanja kao što su bes, sram, krivica, ozlojeđenost, negiranje, ljubomora. Navedene emocije ponekad svi osećamo i one su ponekad sastavni deo našeg funkcionisanja i osećanja sebe u okolini ili u odnosu prema drugima. One su, međutim, prisutnije kod ljudi koji imaju poteškoće u funkcionisanju u smislu depresivnosti i anksioznosti ili nekontroliranih izliva besa.

HVALA VAM ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!