Klasične zavisnosti poput pušenja i alkohola su staromodne, a pojavilo se šest novih: internet, cybersex i  kocka opsesije su trećeg milenijuma.

Još malo pa bismo se mogli rešiti pušača, u padu je broj novih zavisnika o heroinu, mlade sve manje zanima marihuana, ni kokain više nije tako popularan – ovako sve više izgledaju zapadnoeuropske statistike kad su dosad najraširenije zavisnosti u pitanju, pogotovo kad je o mlađim generacijama reč. Prema nedavno objavljenim podacima u Nemačkoj se, recimo, broj mladih pušača sveo tek na 12 posto - što je najniže ikada - dok se broj onih koji su ikad probali marihuanu od 2004. gotovo prepolovio. I broj mrtvih od teških droga prošle je godine u toj zemlji bilo najniži do sad. U SAD-u, zemlji u kojoj je broj zavisnika od kokaina svake godine rastao za nekoliko stotina hiljada, njihov je broj konačno počeo značajnije padati – 2010. godine broj novih zavisnika konačno je pao ispod 100 000. Borba protiv zavisnosti nakon nekoliko je decenija počela izgleda davati rezultate. Međutim, iako se možda uspešno rešavamo starih zavisnosti, dobili smo nove. One su već sada vrlo raširene, a u bliskoj će budućnosti uzimati sve više maha.

Govoreći o zavisnostima koje će obeležiti treći milenijum, ona o internetu je već sada jedna od vodećih. Prema grubim procenama nemačkog vladinog izveštaja za drogu i bolesti zavisnosti, na primer, samo u Nemačkoj gotovo milion i po mladih ima “problematičan odnos” prema internetu, a barem njih 250 hiljada može se klinički proglasiti zavisnim o internetu. U čitavoj odrasloj populaciji broj takvih zavisnika se procenjuje na 560 000 građana. Međutim, te su brojke verovatno tek mali deo stvarnih zavisnika, jer niti se radi o svesnom problemu u društvu, niti zavisnici svoje probleme lako sebi i drugima priznaju. Iako zavisnost o internetu nije novost, razmeri u kojima se ona počela javljati zadnjih godina ogromni su zbog druge stvari – razvoja mobilnih telefona. Budući da je sve više ljudi s tzv. pametnim telefonima, više je i zavisnika o internetu. Oni im omogućuju neprestano korišćenje interneta u svakom slobodnom trenutku – u virtualni svet mogu skoknuti u svakoj sekundi dana; dok rade, jedu, sede na WC-u, voze se u javnom prevozu, u autu čekaju zeleno svetlo na semaforu. Ta neprestana dostupnost interneta potpuno menja njegov način korišćenja i multiplicira verovatnoću da će se razviti zavisnost. Uz zavisnost o samom internetu ili pregledavanju elektronske pošte, sve je više onih zavisnih o društvenim mrežama, pogotovo Facebooku. To je otišlo toliko daleko da su psiholozi u SAD-u i službeno ustanovili novi poremećaj mentalnog zdravlja – Poremećaj zavisnosti o Facebooku. Kao društvena mreža sa pola milijarde korisnika koju, drugim rečima, koristi svaki 13. stanovnik Zemlje, Facebook iz dana u dan stvara nove zavisnike – 50 posto korisnika, prema nekim istraživanjima, odlazi na Facebook čim se probudi, 28 posto dok je još u krevetu. Čak 11 posto njih bez toga ne mogu izdržati više od par sat, a 55 posto to radi barem jednom dnevno.

“Probala sam jednom apstinirati od Facebooka”, priča jedna moja 33-godišnja prijateljica iz Novog Sada. “Izdržala sam 10 dana i bilo je gore nego kad sam svojevremeno prestajala puštiti”, kaže. Kao jedna od vrlo aktivnih korisnika te društvene mreže, nikada nije razmišljala o posledicama koje vreme provedeno na njoj ima na njen život. Dok nije preterala. “Shvatila sam da mi svo vreme odlazi na to, da zbog Facebooka više ne čitam knjige niti gledam filmove, da u društvu nisam koncentrisana na razgovor jer stalno gledam što ima novo na Facebooku, da mi se produktivnost na poslu prepolovila jer mi odlazak na internet stalno prekida koncentraciju. Zaključila sam da je stvar izmakla kontroli i isključlila se. Ulovio me očaj. Mozak je bio stvorio naviku i bilo je teško odupreti se tome da odem na internet. Bila sam nervozna, zanimalo me je li mi neko poslao poruku, komentarisao moj zadnji status, lajkovao zadnju stavljenu fotografiju. Ta se znatiželja brzo pretvorila u pravu apstinencijsku krizu – ruke su mi se počele tresti, počela sam se znojiti, hvatala sam se da kuckam po kutiji cigareta”, priča. Ipak, nakon tih 10 dana, nastavila je po starom. Mobilni telefon joj je i danas kraj sudopere kad pere posuđe, kraj umivaonika kad je u kupatilu.

Celodnevna dostupnost interneta uticala je i na širenje zavisnosti o internetskom seksu i pornografiji. Sve se više seksualnih odnosa odvija putem interneta, bilo da je reč o čatu, dopisivanju na društvenim mrežama ili mobilnom telefonu, putem kojeg se danas i pornografija može gledati u svakom trenutku dana. Nije jednostavno, kažu psiholozi, odrediti kada ljubav prema pornografiji prelazi u zavisnost, ali upozoravaju da je ugrubo taj trenutak sledeći: kada se dobar deo slobodnog vremena troši na on line pornografiju, razmišljanju o njoj ili planiranju vezanom za nju. Ona počinje s povremenim surfanjem porno stranicama, što postepeno postaje sve češće i češće. Statistički se, kažu, nauka slabo time do sada bavila, ali neka istraživanja pokazuju da taj problem u porastu i pogađa oko osam posto muškaraca.

Jedna od starih ne-hemijskih zavisnosti je i ona o kockanju, klađenju i igrama na sreću – koja u zapadnoevropskim zemljama i SAD-u uzima sve više maha - samo u Nemačkoj četiri miliona ljudi ima problema s tim oblikom zavisnosti. Iako nije nov društveni problem, što je ekonomska kriza dublja, egzistencijalna nesigurnost pogoduje svim oblicima dolaska do lake i brze zarade, pa tako i kockanju, klađenju i igrama na sreću. U skladu s tim, broj zavisnika o klađenju i kocki u Evropi i SAD-u neprestano raste, a u SAD-u se u posljednje vreme udvostručio broj bankrota uzrokovanih kockanjem. Od čak osam miliona zavisnika, prema podacima američkog anti-kockarskog udruženja Casino Watch, od tih osam miliona jedan je milion dece – bez obzira što je odnedavno zabranjeno on-line kockanje te što je i ono uživo dozvoljeno samo u par saveznih država. Među njima se taj oblik zavisnosti i najbrže širi. “Više dece danas kocka i kladi se nego što puše, piju i drogiraju se zajedno”, stoji u njihovom izveštaju.

Za to je kriva situacija u društvu. Čovek je toliko izudaran informacijama i marketingom, da gubi sva dosad znana uporišta i svest o smislu života koje mu je uvek davalo okvire ponašanja. Čovek je izgubljen, živi pokraj života gledajući reklame koje mu tumače kako bi njegov život trebao izgledati i čeka da on zaista i počne. U takvim okolnostima ljudi se osećaju živima jedino u trenucima kada osećaju užitak, kada dopaminski uživaju, i što je više takvih trenutaka to smatraju da im je život bolji. Sastav vrednosti je toliko devalvirao da baca u očaj sve generacije; i mlađe jer nisu u mogućnosti ostvariti život iz reklama, i starije jer današnje društvo ne priznaje starenje i smrt. Rezultat je da su stariji odbačeni, beskorisni i strahovito usamljeni, a mladi su u strahu od starosti kao od nečeg neprirodnog te se stoga trude što više uživati dok mogu. Zato i raste broj zavisnika što izaziva osećaj zadovoljstva i uzbuđenja; od pića i hrane, preko rada, do droga, legalnih lekova, seksa, kocke i bežanja u virtualne mreže i svetove.

HVALA ŠTO ČITATE PSYCHO(B)LOG!